БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

ПОВИЈЕСТ СВЈЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОВИЈЕСТ СВЈЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Кратки преглед
Миливој Солар
прво издање, 2016, 16 х 23 цм, 416 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-519-1751-9
1.210,00 РСД
1.029,00 РСД

Како ова књига носи наслов Повијест свјетске књижевности, читатеље ће можда изненадити што није налик уобичајеним таквим приручницима, а приложен јој је и додатак који се разликује како у тематици тако и у начину излагања. У њој се у главном дијелу тек врло мало говори о изванеуропским књижевностима, а о хрватској књижевности и знатно више но што би јој у тако уском избору могло припадати. Додатак пак прије је својеврсна метафоричка конструкција развоја модерне прозе но прилог било каквој традиционалној повијести књижевности. Разлози су такве структуре с једне стране у практичној намјени, с друге у покушају да уз приручнички карактер књиге додам и нешто од властитих схваћања повијести књижевности, а с треће се барем у некој мјери могу и теоријски образложити. Што се тиче овога посљедњег, желим упозорити на мој есеј „Концепције повијести свјетске књижевности“, који је објављен у Теорији књижевности. Рјечнику књижевнога називља, објављеној у прошлој мојој књизи овог издавача. Тамо сам, наиме, покушао објаснити како држим да се повијест свјетске књижевности не може написати по узору на повијести појединих националних или некако другачије уже одређених повијести књижевности, а нити на повијест других умјетности. Кључна је при томе моја теза да се због разноликости језика и ширине обухвата не може ни замислити објективистички приказ цјелокупне грађе свјетске књижевности, па се сваки такав покушај своди на пројекцију. Таква пак пројекција произлази из рецепције коју нека национална култура и посебно књижевност нужно садржи када се ради о другим књижевностима, а како је она ограничена и знањем аутора те културом и књижевношћу којима он припада, али и напором да обухвати што више од богатства свјетске књижевности, свака се повијест свјетске књижевности, сматрам, може описати једноставном формулом: „моја је, наша и свјетска“.

Миливој Солар

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС