БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ПОЈМОВНИК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Као и протобиблиотека Појмовник (Народна књига, 1995–2006), посвећена је искључиво књижевним појмовима (са референцама које се односе на остале уметности и филозофију). Замишљена је као нека врста великог речника кључних појмова науке о књижевности који једног дана може прерасти у малу књижевну енциклопедију. Чиниће је неколико паралелних сегмената: 1) кључни појмови науке о књижевности, 2) обрада жанрова, 3) стилске формације, 4) књижевнотеоријска мисао – нове методологије, 5) мали теоријски зборници, 6) хрестоматије о значајним феноменима модерне науке о књижевности, 7) књижевноисторијски пресеци модерних токова књижевне уметности, 8) разговори са великим књижевним мислиоцима, 9) теоријска преписка итд.

АНТИЦИПИРАНИ ПЛАГИЈАТ
АНТИЦИПИРАНИ ПЛАГИЈАТ
АНТИЦИПИРАНИ ПЛАГИЈАТ
АНТИЦИПИРАНИ ПЛАГИЈАТ
АНТИЦИПИРАНИ ПЛАГИЈАТ
АНТИЦИПИРАНИ ПЛАГИЈАТ
АНТИЦИПИРАНИ ПЛАГИЈАТ
Пјер Бајар
превела Мира Поповић, прво издање, 2010, 11,5 х 19,5 цм, 152 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0481-6
49,50 РСД

Мајстор парадокса, Пјер Бајар огласио се новом књижевном хипотезом: антиципираним плагијатом! Смелу, колико наизглед ишчашену тврдњу да писци копирају не само неког аутора из прошлости већ и оног који ће се тек родити и стварати, Бајар показује бројним „случајевима“, међу њима и Волтеровим плагирањем „оца“ Шерлока Холмса – сер Артура Конана Дојла! После бестселера Како говорити о књигама које нисте прочитали уследио је нови – значајан допринос модерној теорији књижевности – онај од којег се добија вртоглавица. Како остати бистре главе док се чита узбудљиво, а опет разложно, документовано и убедљиво (није Бајар узалуд психоаналитичар!) штиво о томе како су Зенон из Елеје и Серен Кјеркегор без гриже савести крали Кафку, како је Фројд инспирисао Софокла, аутора Краља Едипа, како је Кафка могао да плагира Бекета! Шокантно узбудљиво, а при том веома оригинално, теоријско штиво!

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС