БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ПОЈМОВНИК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Као и протобиблиотека Појмовник (Народна књига, 1995–2006), посвећена је искључиво књижевним појмовима (са референцама које се односе на остале уметности и филозофију). Замишљена је као нека врста великог речника кључних појмова науке о књижевности који једног дана може прерасти у малу књижевну енциклопедију. Чиниће је неколико паралелних сегмената: 1) кључни појмови науке о књижевности, 2) обрада жанрова, 3) стилске формације, 4) књижевнотеоријска мисао – нове методологије, 5) мали теоријски зборници, 6) хрестоматије о значајним феноменима модерне науке о књижевности, 7) књижевноисторијски пресеци модерних токова књижевне уметности, 8) разговори са великим књижевним мислиоцима, 9) теоријска преписка итд.

АУТОБИОГРАФИЈА
АУТОБИОГРАФИЈА
Мирјана Д. Стефановић
прво издање, 2010, 11,5 х 19,5 цм, 172 стр, броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0692-6
517,00 РСД
439,45 РСД

У књизи Аутобиографија, Мирјана Д. Стефановић се, наоружана изузетним аналитичким даром и респектабилном упућеношћу у материју, хвата у коштац са компликованим проблемом.

Шта је заправо аутобиографија и да ли је она уопште могућа? Има ли основа да се дела која се самодефинишу као аутобиографије прихвате као таква? И – са друге стране – да ли постоји иједно књижевно дело које, у доброј мери, није и аутобиографско? У којој мери писање аутобиографије подразумева оно што се под тим термином традиционално подразумева, а у којој мери представља креативан језички чин стварањa фиктивног, у односу на идентитет аутора? Коначно, да ли савремена свест о релативности идентитета чини фиктивни, у језику формиран идентитет – јединим могућим?

Успостављајући оправдане и вишеструке паралелe између општег и појединачног, Стефановићева овим питањима придружује бројна питања из досадашње аутобиографске праксе, указујући на човекову потребу да пише о себи и свом животу која не јењава – било да је у питању покушај озбиљног свођења рачуна са самим собом, било да је у питању покушај обмањивања самог себе, савременика и будућих поколења – указујући на границе између свесне и несвесне самообмане које се тешко могу утврдити.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС