БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ПОЈМОВНИК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Као и протобиблиотека Појмовник (Народна књига, 1995–2006), посвећена је искључиво књижевним појмовима (са референцама које се односе на остале уметности и филозофију). Замишљена је као нека врста великог речника кључних појмова науке о књижевности који једног дана може прерасти у малу књижевну енциклопедију. Чиниће је неколико паралелних сегмената: 1) кључни појмови науке о књижевности, 2) обрада жанрова, 3) стилске формације, 4) књижевнотеоријска мисао – нове методологије, 5) мали теоријски зборници, 6) хрестоматије о значајним феноменима модерне науке о књижевности, 7) књижевноисторијски пресеци модерних токова књижевне уметности, 8) разговори са великим књижевним мислиоцима, 9) теоријска преписка итд.

КА ФИЛОCОФИЈИ ПОСТУПКА
КА ФИЛОCОФИЈИ ПОСТУПКА
Михаил Бахтин
превео Душан Радуновић, прво издање, 2010, 11,5 х 19,5 цм, 88 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0615-5
363,00 РСД
309,00 РСД

У фрагментима списа Ка философији поступка, руски мислилац каже да је за изражавање поступка изнутра, и јединог бића-догађаја у којем се збива поступак, неопходна сва пуноћа речи – и његова садржинско-смисаона страна /реч-појам/, и видљиво-изражајна /реч-слика/ и емоционално-вољна страна /интонација речи/ у њиховом јединству. У Аутору и јунаку у естетској делатности који временски непосредно следи спис Ка философији поступка, Бахтина интонацију схвата као „реакцију јунака на предмет у оквиру целине [...] израз оцене предмета у вредносном контексту јунака“.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС