Песништво Георга Тракла, једног од најзначајнијих и најизворнијих гласова европске поезије XX века, својом дубином, профетском објавом и снагом визионарског дара може се поредити са Блејковим и Рембоовим. Иако у себи садржи одлике барокне, романтичарске, експресионистичке и симболистичке естетике, не може се покрити једноставним жанровским одређењем. Подједнако су му се дивили Рилке, Хајдегер, Витгенштајн, Јунг и генерације стваралаца које су дошле после њега.
Књига која је пред читаоцем обухвата Траклове поетске и прозне радове до сада непревођене на српски и есеј који се бави биографским, онтолошким, архетипско-митским и симболичко-језичким аспектима његовог дела.
