БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић

МИОДРАГ ИБРОВАЦ И ЊЕГОВО ДOБА
МИОДРАГ ИБРОВАЦ И ЊЕГОВО ДOБА
Верољуб Вукашиновић
саиздаваштво са Народном библиотеком „Јефимија“ Трстеник, прво издање, 2012, 17 х 24 цм, 236 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1246-0
99,00 РСД

Службени гласник и Народна библиотека „Јефимија“ су ове године, као заједничко издање, објавили књигу Миодраг Ибровац и његово доба. Реч је о зборнику радова са истоименог научног скупа који је, поводом стотину двадесет и пет година од рођења једног од најзначајнијих српских филолога и романиста, чије дело превазилази оквире матичне културе, одржан у Трстенику 21. септембра 2010. године.

Преглед радова приложених на овом научном скупу који улазе у овај зборник наговештава разноврсност Ибровчевих интересовања, и ерудицију и интелектуалну ширину које су му омогућиле да их артикулише у комплексан и богат опус.

Читалац, тако, има прилику да се упозна са Ибровцем као компаративистом, књижевним критичарем и историчарем, преводиоцем Додеовог дела Нума Руместан, затим са његовим разматрањима узајамних утицаја песама балканских народа, са његовим проучавањима унутрашње грађе књиге Робовање и величина војничког позива Алфреда де Вињија, са Ибровчевим докторском тезом Жозе Марија де Ередија, његовом преписком на француском, текстовима о Јовану Скерлићу…

У зборник улази и текст Владимира Осолника „Ибровчева студија Копитар и Французи“, прилог са VI Сретењског сабора одржаног 14. фебруара 2011. у Љубљани, посвећеног Миодрагу Ибровцу и српско-словеначким везама, као и библиографија академика Миодрага Ибровца коју су поводом трстеничког скупа сачиниле Горана Стевановић и Марија Богдановић.

Личну ноту овом зборнику даје текст „Моја сећања на Миодрага Ибровца“ Драгана Недељковића.