БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ПЧИЊА
ПЧИЊА
– Насеља, порекло становништва, обичаји, књига 28
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 16,5 х 23,4 цм, 592 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1956-8
1.100,00 РСД
825,00 РСД

Садржај:

Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња (1964)

Јован Ф. Трифуноски, Трговиште (главно насеље у Горњој Пчињи) (1953)

Никола Петровић, Трговиште и Шајинце (1965)

Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња (1955)

Владимир Стевановић, Микротопонимија општине Трговиште  (1979)

Момчило Златановић, Топонимија насеља у средњем сливу Пчиње (1988)

Алекса С. Јовановић, Пчиња, историјска црта из нове српске покрајине (1881)

Борисав Челиковић, О насељавању становника Пчиње у Каравуково у Бачкој после Другог светског рата (2016)

Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Пчиње

Карта Пчиње у прилогу.

Обрађено је 57 насеља, 47 у Србији и 10 у Македонији. Општини Трговиште припада 35: Бабина Пољана, Барбаце, Голочевац, Горновац, Горња Трница, Горњи Козји Дол, Горњи Стајевац, Дејанце, Доња Трница, Доњи Козји Дол, Доњи Стајевац, Дукат, Думбија, Ђерекарце, Зладовце, Калово, Доња и Горња Лесница, Мала Река, Марганце, Мездраја, Нови Глог, Ново Село, Пролесје, Радовница, Рајчевце, Сурлица, Трговиште, Црвени Град, Црна Река, Црновце, Шаjинце, Шапранце, Широка Планина и Шумата Трница; Врање – 5: Барелић, Свети Илија, Доње Пунушевце, Коћура и Нова Брезовица; Бујановац – 5: Воганце, Јабланица Себрат, Старац и Узово; Прешево – 2:Љаник и Свињиште. Насеља у Македонији припадају општини Крива Паланка – 4: Метежево, Нерав, Огут и Подржи Коњ; Ранковце – 1: Герман; Старо Нагоричане – 5: Буковљане, Дубочица, Иванковце, Мигленце и Цветишинца.

Порекло

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС