БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ЦРНА ГОРА И МОРАВИЦА
ЦРНА ГОРА И МОРАВИЦА
Насеља, порекло становништва, обичаји, књига 29
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2016, 16,5 х 23,4 цм, 908 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1208-8
1.485,00 РСД
1.262,00 РСД

Садржај:

Светозар Томић, Скопска Црна Гора (1905) са картом у прилогу и фотографијама из Атласа Насеља српских земаља

Поп Атанасије Петровић, Народни живот и обичаји у Скопској Црној Гори (1907)

Поп Атанасије Петровић, Српске народне игре из Скопске Црне Горе (1907)

Љуба Ивановић, Цртежи (1928)

Војислав С. Радовановић, Сеоска насеља. Фотографије (1930)

Светозар Раичевић, Народна ношња у Скопској Црној Гори (1930) са фотографијама

Љубица С. Јанковић, Даница С. Јанковић, Народне игре у Скопској Црној Гори и Блатији (1939) са тактовима и фотографијама

Љубица С. Јанковић, Још нешто о приликама за играње у Скопској Црној Гори (1940)

Јован Ф. Трифуновски, Скопска Црна гора (1971) са фотографијама и картом у прилогу

Јован Ф. Трифуновски, Кумановско-прешевска Црна Гора (1951) са фотографијама и картом

Јован Ф. Трифуноски, Прешево (1951)

Јован Ф. Трифуноски, Моравица. Источно-прешевска села (1948) са картом

Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Карадага и Моравице

Обрађено је 74 насеља, од којих се данас 35 налази у Македонији, а 39 у Србији. У Скопској Црној гори обрађено је 11 насеља: Бањани, Бразда, Бродец, Глуво, Горњани, Кучевиште, Мирковци, Побужје, Чучер, Љубанци и Љуботен. У Кумановско-Прешевској Црној Гори, 24 насеља у Македонији: Брест, Алашевце, Белановце, Ваксинце, Букурица, Виштица, Глажња, Гошинце, Думановце, Злокућане, Извор, Липково, Лојане, Лукарце (данас махала), Матејча, Никуштак, Оризари, Отља, Ринковце,Ропалце, Руница, Слупчане, Стража и Стрима, и 23 насеља у Србији, која припадају општинама Прешево и Бујановац. Прешеву припадају: Берчевац, Букаревац, Буковац, Гаре, Горња Шушаја, Госпођинце, Доња Шушаја, Илинце, Курбалија, Миратовац, Норча, Ораовица, Прешево, Рајинце,Трнава, Трнавска Река или Црногорско село (данас део села Трнава) и Црнотинце, а Бујановцу: Врбан, Грамада, Левосоје, Летовица, Лучане, Несалце и Осларе. У Моравици је обрађено 16 насеља од којих 6 припада општини Бујановац: Биљача, Боровац, Братоселце, Драгушица и Самољица, а 10 општини Прешево: Алиђерце, Букаревац, Буштрање, Големи Дол, Жујинце, Маминце (данас махала села Стрезеовце), Рељан, Славујевац, Стрезовце и Чукарка.

Порекло

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС