БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић

ДНЕВНИК САМОЋЕ
ДНЕВНИК САМОЋЕ
Видосав Стевановић
четврто издање, 2011, 17 х 24 цм, 640 стр., тврди повез, латиница
ISBN 978-86-519-1073
1.650,00 РСД
550,00 РСД

„Дневнике пишемо за друге, али о себи; пишемо за себе, али о другима. То су крајности, то је исто. Ја је неподношљиво у својој самоћи и свом малом болу без граница. Ми је недостижно и страшно; то је топлота материце и замрачење ума, клише, предрасуда и злочин, самоћа тупости и безнађа. Он је простор објективне прозе; ти готово онемогућава прозу, осим у ретким и случајним изузецима. Дневници су мешавина свих ових нејасних лица, дијалог који се повремено претвара у свађу. То је какофонија која збуњује и онога који покушава да је објективно запише попут судског записничара, а осећа како се све више уплиће. Пред полазак ме пита: „Зашто ти мислиш да си једини у праву?“ Одговарам: „Ако ја нисам у праву, онда греши само један усамљени и луди уметник, од тога ће штете имати он сам и његова породица. Али ако ти грешиш – и са тобом огромна већина Срба – онда тешко свима нама.“ Док то изговарам, осећам се као патетични јунак из његових књига. Посматрам ауто који одлази, односећи мога госта – обојици нам је јасно да се више нећемо виђати – и мислим како идемо супротним путевима: он према власти, ја што даље од власти. Уметник у њему ће се смањивати. Да ли ће уметник у мени расти или нестати?"

Видосав Стевановић

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС