БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић

САТИРЕ
САТИРЕ
ДЕЦИМА ЈУНИЈА ЈУВЕНАЛА АКВИНСКОГ
Iuvenalis Decimus Iunius
у дословном преводу са бројним објашњењима и напоменама приредио Милош Б. Јанковић, прво издање, 2022, 17 х 24 цм, 1392 стр., тврд повез, упоредо лат. текст и срп. превод
ISBN 978-86-519-2901-7
6.600,00 РСД
5.610,00 РСД

Оно што је Хорације учинио за декор и укус, Јувенал је касније урадио за морал и слободу. Ово је разумљиво када се узме у обзир да их дели цео век и да је Јувенал морао да се сусретне и бори с пороцима, људском глупошћу и тиранијом који су Хорацију били непознати. Док код Хорација примећујемо његову повремену симпатију према пороку, Јувенал према њему увек показује само презир. Он се не игра људским емоцијама као Хорације, он не прави компромисе и не жели да се прилагоди свом исквареном окружењу. Хорацијева златна средина (aurea mediocritas) њега не привлачи, па је отуда његов идеал често непрактичан, али је то идеал за који сваки поштен човек мора да призна да је племенит. Међутим, у целом његовом делу осећамо да се Јувенал не разрачунава с особама већ с пороком. Он је као неки искрен и приљежан учитељ који се труди да код својих ђака речима и прутом искорени лоше одлике пре него што оне узнапредују до зла за које ће да буду кажњени суровим бичевањем. Јувенал као с мачем жури од палате до крчме, од римских капија до граница царства, увек у потрази за моралним и политичким значајем друштвених догађања, те сече без разлике сваког који скреће с путева које су одредили природа и част. Он у томе показује реализам цензора који скида одећу са личности да би открио њихове тајне белеге и спремио их за бичевање. Његове сатире, непревазиђене по стилу (многи се слажу да је у томе превазишао познате стилисте Луцилија и Варона, па чак и Хорација) пуне су пецкавог хумора који не служи да засмеје због смејања, него да би јаче указао на порок (што се најбоље види у четвртој сатири где неке у суштини комичне сцене Јувенал обрађује тако да оне код читаоца остављају врло горак укус у устима). Па ако претпоставимо да је песник на неким местима заиста и претерао, то њему служи само зато да би читаоцу боље изложио једну ствар која је и истинита и врло битна. Претеривање у таквим случајевима није обмањивање, већ покушај да се хиперболом учини скоро немогуће да читалац не схвати суштину онога што писац жели да каже. Јувеналова стална жеља јесте да читалац непогрешиво разликује добро и зло, а не да остави простор за схоластичку филозофију беспосличара и њена надмудривања и релативизовања ствари. Уосталом, он није лирски песник, него озбиљан сатиричар чији је задатак да свим средствима укаже на ружноћу порока.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2023 — Службени гласник РС