БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
БИБЛИОТЕКА А – ПОЈЕДИНАЧНА ИЗДАЊА

УРЕДНИК: Бранко Кукић



ЦРНА
ЦРНА
Историја једне боје
Мишел Пастуро
превео Драган С. В. Бабић, прво издање, 2010, 23 х 23,5 цм, 208 стр., тврди повез, латиница
ISBN 978-86-519-0451-9
2.200,00 РСД
1.870,00 РСД

Дуго је на Западу црна имала статус боје са карактером и била основни стуб у читавом систему боја. Али њена судбина се променила почетком модерног доба: проналазак штампарства, ширење гравираних слика и протестантска реформација доделили су црној, као и белој, посебну улогу. Када је неколико деценија касније Исак Њутн открио спектар, увео је нови поредак боја у коме од тада неће више бити места за белу или црну: скоро три столећа црна и бела посматране су и доживљаване као „небоје“. Ипак, током XX столећа најпре у уметности, затим у друштву, на крају и у науци, црној је постепено враћен статус аутентичне боје.

Књига Мишела Пастуроа посвећена је тој дугој историји црне у европским друштвима; наглашавајући више друштвене него уметничке аспекте црне боје, говори шта је универзум боја можда значио различитим друштвима која су претходила нашем, узимајући у обзир све компоненте тог универзума: лексику и феномене именовања, хемију пигмента и колораната, технике сликања и бојења, системе костима и кодова који их подвлаче, место боје у свакодневном животу и материјалној култури, правила која је поставила власт, моралне стандарде цркве, научне спекулације, дела уметника. Посебна пажња посвећена је амбивалентној симболици црне, њеном добром (плодност, смерност, достојанство, ауторитет) као и лошем значењу (туга, патња, грех, пакао, смрт). Будући да није могуће посматрати једну боју саму за себе, ова културна историја црне такође је, делимично, историја беле (с којом црна није увек била повезивана), сиве, смеђе, љубичасте и плаве боје.

Мишел Пастуро је историчар и директор студија Ecole Pratique des Hautes Ètudes универзитета Сорбона у Паризу. Аутор је бројних књига из области средњовековне историје, хералдике и историје боја. 

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС