БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
БИБЛИОТЕКА РАСКРШЋА

УРЕДНИЦИ: Јовица Аћин, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)



За радознали и истраживачки дух, бритки и дијалошки бременити огледи биће увек неопходни. Знање с њима бива домаћа ствар и раскршћа нас не плаше. Такве ћете изабране списе Сретена Марића читати у овој библиотеци намењеној да непрестано оживљава поруке тог изузетног и велеумног учитеља. То су пропланци на којима ћете моћи да предахнете и размислите, што је пре или касније сваком потребно. У томе нам Марић помаже.

О МОНТЕЊУ
О МОНТЕЊУ
Сретен Марић
поговор Мирјана Д. Стефановић, друго издање, 2012, 11 x 18 цм, 120 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-7549-991-6
49,50 РСД

У низу есеја које је о великанима француске, европске и светске књижевности (у већини случајева и француске и европске и светске, у мањем броју европске и светске, а у неким случајевима само светске) написао Сретен Марић, есеј о Мишелу Монтењу, први пут у наставцима публикован у Летопису матице српске 1962. године, а под насловом О Монтењу, у издању Службеног гласника, као засебна књига објављен 2009. године – заузима посебно место.

Монтењ, француски мислилац из шеснаестог века, наиме, основано се сматра утемељивачем есеистичког жанра, па писање есеја о њему представља прворазредан изазов – с једне стране, оно есејисту суочава са посебном одговорношћу, а с друге, снабдева га неисцрпним надахнућем.

Већ од самог почетка овог рада, Марић тежиште ставља на расветљавање противречности која пресудно одређује Монтењеву личност и стваралаштво. Иако доследно предан овоземаљском животу и – како кратко и јасно формулише Марић – „без страха пред Свевишњим“, Монтењ и у деловању и у делу показује скептицизам према човековој природи и тежњу за повлачењем у самоћу, својствене каквом испоснику.

Примена позитивистичког приступа проучавању књижевности и књижевне историје би ову противречност без много муке разрешила указивањем на чињеницу страшних верских покоља којима је Монтењ био савременик и који су мислећег човека, природно, терали на бекство од људи и од света, што не би било нетачно, али би, као тумачење, било недовољно.

Продирање у суштину ове противречности захтева много комплекснији приступ и висок степен емпатије који проучаваоца воде до Монтењевог разматрања феномена пријатељства, где се непоправљиви скептик, на први поглед неочекивано, претвара у разумног оптимисту.

За Монтења, аристократу духа са незнатном племићком титулом, пријатељство подразумева размену у речи преточених мисли. Сретен Марић, аристократа духа без племићке титуле, преко речи је допро до суштине Монтењевих мисли, и тако неколико векова старијем великану – постао пријатељ.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС