БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Едиција ПЕШЧАНА КЊИГА

УРЕДНИК: Бранко Кукић


У овој едицији објављене су антологије есеја, теоријске књиге из разних области (психологије, филозофије, науке, антропологије), трактате, студије о проблемима савременог света, о значајним уметницима и уметничким појавама. У књигама из ове едиције најчешће је реч о погледима и мишљењима који нису ни тренд ни мода, него на човека и свет гледају под пригушеним светлом, искоса и под повишеном температуром, што ће рећи – на особен и јединствен начин. У оквиру едиције излазе Пешчана Књига и Мала Пешчана Књига.


О СРЕЋИ
О СРЕЋИ
О СРЕЋИ
О СРЕЋИ
О СРЕЋИ
О СРЕЋИ
О СРЕЋИ
Ален
превео Иван Радосављевић, прво издање, 2011, 15 х 23 цм, 200 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1033-6
99,00 РСД

Емилу Шартијеу, познатом под псеудонимом Ален, било је, као филозофу, сасвим довољно да се окрене сопственој природи да би у њој препознао силовите жудње и необуздане страсти од којих је човек сачињен и које управљају његовим понашањем. У сваком погледу, Ален припада породици универзалистичких мислилаца. Толико је дубока демократичност тог човека и његовог дела које се, полазећи од једнакости (која не подразумева идентичност) потреба отвара према једнакости услова, и не признаје никакву хијерархизацију осим оне унутар јединке, коју врши сама та јединка. Његов опус, од Марса или разматрања о рату и Система лепих уметности до Бога, подробно приказује човека (Идеје и епохе), доноси продорну егзистенцијалну анализу (Разговори на обали мора), развијајући се као оригиналан и постојан филозофски пројект. Наиме, бистроока мудрост ових есеја, које Ален, у датим околностима, посвећује човековој вештини да буде срећан, не почива на морализму, него првенствено на филозофији. Дакле, док се херој мучи, воља се наслађује заповестима. Будимо сигурни у то!