БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција НИЗ

УРЕДНИК: Гојко Тешић

у сарадњи са Слободаном Гавриловићем (од новембра 2007. до краја 2012)

Изабрана или сабрана дела значајних посленика српске књижевности и културе јесте оно по чему се мери вредност националне културе. Такав подухват је мисионарски у свакој средини и изазов је за сваког издавача.


НОВА ЧИТАЊА ТРАДИЦИЈЕ
НОВА ЧИТАЊА ТРАДИЦИЈЕ
1–3
Сава Дамјанов
прво издање, 2012, 14 х 20 цм, 416 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1171-5
330,00 РСД

Ако бих морао у једној јединој реченици да напишем рецензију о књизи Саве Дамјанова Нова читања традиције, онда је сигурно да бих се вратио на сам почетак и на наш, унеколико, заједнички улазак у књижевност. (Мислим притом на читаву једну генерацију која се окупила око студентског књижевног часописа То јест и касније сазревала преко Књижевне речи...) Шта хоћу да кажем? Сава Дамјанов је од самог уласка у свет литературе у односу на све нас ВИШЕ и ДРУГАЧИЈЕ видео. (Нерв књижевног историчара у Саве Дамјанова – који се данас јасно види – први је уочио Милорад Павић, тада наш професор, који је био познатији као књижевни историчар неголи као писац.) Сава Дамјанов је, да покушам сликовито то да покажем, гледао књижевност са висине са које се све јасније види. (Кад кажем да је видео више, мислим на тај, унеколико, орловски поглед.) Ми смо, на пример, писали књижевну критику у време док Сава Дамјанов тражи токове књижевности... А кад кажем да је другачије видео, онда мислим на оно уочавање путева (у овом случају требало би: путова) којима би књижевност ишла да испред себе није имала „препреке“ (у најширем смислу те речи). Те „препреке“ (које су понекад националне величине) Сава Дамјанов ДРУГАЧИЈЕ види, и оно што смо ми видели као рукавац, Сава Дамјанов је јасно видео као могући ток српске књижевности. (Ја нећу да дајем наслов књизи Саве Дамјанова која се налази испред мене, али овде јесте реч о могућим токовима
– и о једноставно другачијој визији књижевности, да се послужим општим местом.)

      Не сећам се више у којој је и каквој прилици, којим поводом (знам да смо се стално одређивали према савременој књижевности и тражили њене корене), песник Душан Радак изрекао вредносни суд о Сави Дамјанову. Нешто као: кад Сава Дамјанов нешто каже, ту се више нема шта додати! (Парадоксално је да је управо читав књижевни рад Саве Дамјанова окренут против онога „чему се нема шта додати“: он би монолитност и непромењиво да доведе у питање...)

Миливој Ненин

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС