БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција НОВИ СВЕТ

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић


Култура и уметност – велике жртве транзиције, глобализације. Шта је то ново што поништава идентитете култура? Присуствујемо ли умирању културних вредности? Да ли је нови поетички радикализам разарање супстанцијалних ознака културе и уметности? Шта се доиста дешава у савремености у којој доминирају идеолошке острашћености различитога кова у међусобним обрачунима око тога шта јесте прогресивно, а шта ретроградно? Да ли живимо у временима најидеологизованијег дискурса у култури и око ње? – одговоре ће нам давати аутори бритког духа и слободоумне мисли.

ИСТИНА, ЛЕПОТА И ГРАНИЦЕ ЗНАЊА
ИСТИНА, ЛЕПОТА И ГРАНИЦЕ ЗНАЊА
Пут од науке до религије
Александар Зечевић
четврто издање, 2017, 13,5 х 20 цм, 364 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1406-8
715,00 РСД
608,00 РСД

Однос између науке и религије не може се свести на просто избегавање контрадикција. Усклађивање верских учења с постојећим научним теоријама очигледно је важан предуслов за дијалог, али ми се чини да теолози треба да преузму много активнију улогу у овом процесу. Да би премостили дубоки јаз који тренутно раздваја ове две дисциплине, они морају да се потруде да сазнају што је могуће више о новим научним открићима, и да бар донекле разумеју језик којим се служе математика, физика и биологија. Ако то не ураде, шансе да се промени постојећи статус кво биће знатно умањене.

Да бисмо боље схватили какву корист теологија може имати од оваквог приступа, замислимо на тренутак да је људско знање налик балону који је потопљен у „море“ непознатих истина. У овој метафори свако ново откриће представља ширење балона, које аутоматски повећава његову контактну површину с „бесконачном мистеријом“ која га окружује. Ако овој „бесконачној мистерији“ дамо њено уобичајено теолошко значење, следи да стицање било каквих нових знања мора да има позитивну конотацију (пошто нас на известан начин приближава Богу). Није, наравно, неопходно наглашавати да ће права суштина ове дубоке „мистерије“ остати заувек ван нашег домашаја. То не значи, међутим, да је не треба проучавати и да нема смисла веровати да нам сваки нови помак у људском знању пружа нешто бољу слику о њеној природи. У том погледу наука може веома да користи теолозима, али само уколико претходно стекну увид у нека од њених најзначајнијих достигнућа.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС