Езотеризам је као подземни ток избијао на сваком кораку у новијој књижевности: било да је реч о модерном преокрету у поезији (В. Попа, М. Павловић), о ширењу интересовања за фантастику или чак о постмодернизму, указивао се као важан а недовољно видљив извор. Разумевање његовог утицаја мења ширу слику историје српске књижевности у савременом добу.
Ова књига је својеврстан наставак Подземног тока (Службени гласник, 2009), у којем се аутор бавио езотеричним и окултним темама српских писаца 19. и прве половине 20. столећа. Овога пута, проучавање је фокусирано на исте теме у савременој књижевности, од педесетих година прошлог века, па до краја другог миленијума.
У некој врсти морфологије новије српске књижевности обухваћени су модернизам у поезији и прози од средине прошлог столећа; новосадска неоавангарда и сигнализам; постмодернизам; нова поезија, од осамдесетих година до краја века; као и низ писаца које је тешко сврстати у неки шири покрет...
Пут истраживања аутора ове књиге стално је водио и споредним стазама, које су се преплитале с главном стазом и на њу враћале.
Тако је неминовно дошло до феномена какав је била појава уметника чије су везе с књижевношћу биле многоструке, али се залазило и у питања популарне културе и медија. Захваљујући изворима, нашли смо се и у београдским окултним миљеима, од антропозофских до магијских. Тарот и кабала, алхемија и магија, за писце су били извори тема, док су у овим круговима живели као системи спознаје света.
.jpg)
.jpg)
