БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција СЛИКА И РЕЧ

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић


Српска књижевност има лепу есејистичку традицију у дијалогу с песничком уметношћу, филозофијом и уметношћу уопште. Требало би да то буде антологијски увид у стварност српског есеја данас. Наравно, и у „разговору“ с традицијом трагаће се за блиставим тренуцима најслободније и најузбудљивије форме мишљења. Дакле, на дневном реду је есеј као заносна, очаравајућа стваралачка игра.

БЕОГРАД КАО АУТОБИОГРАФИЈА
БЕОГРАД КАО АУТОБИОГРАФИЈА
Мирјана Поповић Радовић
прво издање, 2018. 20 x 24,5 цм, 134 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2015-1
770,00 РСД
539,00 РСД

Прича о граду који је упамтио себе у животу и делу истинских грађана

Да ли наша жеља да обликујемо и сачувамо град мора бити директно везана са жељом да припадамо одређеном типу људи? Мислим да је одговор на ово питање више него очигледан сваком читаоцу. „Човек је изградњом града реконструисао самог себе...“, каже Роберт Парк. Исто важи и за рушење, као и за памћење – нову грађевину духа. Мирјана Поповић Радовић је овом књигом успела да реконструише неправедно заборављеног и малограђанштином потцењеног београдског човека.

У џојсовској одисеји улицама Београда, успомене и људи постоје симултано у истој заједници, психографији града, уметничком делу, доброкомшијском градском животу и етици суживота. Отуда није нимало случајна синтагма Итала Калвина из цитата на почетку првог поглавља – „град душа“ (Невидљиви градови), у којој се семантички обједињује видљиво и невидљиво, градови као жене, односно сентименти скривених индивидуалности или њихов скуп, слојеви наслеђа као слојеви на палимпсесту, наративност као пролазност и прича као окамењена стварност за онога ко може да је нађе и онога ко види даље.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС