БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
КОЛЕКЦИЈА СРБИЈА И КОМЕНТАРИ

УРЕДНИЦИ: Горан Петровић, Миодраг Раичевић



ДРУШТВА СВОГА ДОБА
ДРУШТВА СВОГА ДОБА
Друштво српске словесности: Српско учено друштво
Василије Ђ. Крестић и Ивана Б. Спасовић
саиздаваство са Српском академијом наука и уметности, прво издање, 2016, 19 x 25 цм, 183 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2018-2
1.870,00 РСД
1.590,00 РСД

ВИДИ СЕ — АКО СЕ ГЛЕДА

При самом крају уредничког рада на књизи учинило ми се да би она, у ликовном погледу, могла бити богатија ако јој придодам фотографије витража Младена Србиновића. Симболика мотива је јасна, двосмерни је то „видик“ — из Палате и у Палату САНУ — историјски текстови који се баве Друштвом српске словесности и Српским ученим друштвом тако ће на препознатљив начин бити „повезани“ с нашим добом. Осим тога, пламтећe боје, уједно полупровидност стакла, помислио сам, биће добра супротност црно-белим фотографијама, документима боје сепије... Али, када су фотографије витража распоређене, када су нашле своје место међу рукописима Василија Ђ. Крестића и Иване Б. Спасовић, отворила се једна друга димензија књиге, и све као да је добило нови, виши смисао. Онако како изгледа да је цела Палата САНУ подигнута око додатих, крхких Србиновићевих витража, тако као да су и историје Друштва српске словесности и Српског ученог друштва сплетене око светлости која зари једну епоху. Као да су ти текстови, без обзира на побројиве историјске чињенице, грађени око доброчинства, нематеријалног света речи, песама и прича, полета научних идеја, воље, труда, поноса, скромности, дирљиве приљежности, музике и мириса биљног света, духа просвете, осећаја за другог, осећаја за народ, једнине која садржи множину и множине у којој се препознаје једнина. Згусла историја тако као да је синула. И некако се боље могло видети шта чини човека и друштво, шта је основно градиво онога што нам данас каткад изгледа тек као скуп више или мање познатих судбина, фотографија, докумената, година... Тако је књига ДРУШТВА СВОГА ДОБА постала својеврстан историографски витраж. Она је слика и светло, и нежно је стакло и оловна мрежа у којој су се задржали зраци сунца једног доба.  Види се то — ако се гледа.

Горан Петровић

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС