БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Паралелни животи

Некада се, мада не тако давно, подразумевало да историографске књиге, на самом крају, имају такозване додатке: речник мање познатих појмова, карте, регистар имена, попис илустрација... и хронолошке табеле. За оне који не памте тај обичај – била је то последња прилика да уредник издања или аутор, на једноставан, систематичан начин, мање обавештеном читаоцу пружи упоредни увид у то шта се у исто време збивало на различитим крајевима света: који су друштвени или верски догађаји пратили које војне или политичке догађаје, да ли су постојали паралелни трагови неписане културе или оне писане. Читалац је тако, на малом простору, у виду табеле, могао да стекне веома широку, истина овлашну слику шта се тачно које године збивало и на плану различитих цивилизација и на плану различитих људских делатности.

Човек данас на многе друге начине прати шта је паралелно његовом постојању, шта прати неки његов тренутак. Уосталом, довољан је притисак на један тастер и ту је увек одложен, директан или, детаља ради, успорен пренос неке катастрофе, неког рата, нечије муке... Ми сами живимо како најбоље можемо и умемо, а све то друго, то је туђе. И, увек се изненадимо, ако уопште и приметимо: као паралеле нашег „узорног“ живота постоје и хиљаде судбина сувишних, заборављених, неприлагођених... Зато књигу Лексикон божјих људи, на трагу великог Боре Станковића, са више од стотину прича, из пера више од четрдесет савремених српских писаца, треба схватити не само као тужну или духовиту хронологију једног доба већ и сасвим лично – јер, у трену у коме ви живите, у том истом трену има и таквих живота.