Ово јединствено лексикографско дело настоји да обухвати свеукупно искуство, веровања, религиозне и уметничке представе, филозофска и научна сазнања о феномену страха. У више од 2.000 одредница, распоређених абецедно према првом слову назива, презентована су, лексикографски тематизована, сазнања о различитим областима људске природе и човековог постојања у свету – непосредно или посредно повезана са феноменом страха.
Будући да је страх свеприсутно и нормално људско осећање, његова еволуциона функција омогућила је не само преживљавање, већ и адекватније прилагођавање човека у све сложенијем друштвеном и цивилизацијском окружењу. Тај, условно узев, културолошки аспект људског страха постављен је у средиште интересовања и истраживања корпуса хуманистичких и друштвених наука. Истовремено, он је био једна од, историјски посматрано, најпостојанијих тема уметничког израза – од античке књижевности до савременог филма, укључујући и ликовну и музичку уметност.
„Писати енциклопедију страха је, у извесном смислу, претенциозно и тога сам свестан од самог почетка. Истовремено, то је и својеврсни изазов којим сам желео да завршим своје вишедеценијско интересовање и настојање да разумем психолошка и психијатријска значења страха у животу људи. Свестан сам да сам овом пројекту приступио у сагласности са својом личном визуром и професијом психијатра и психотерапеута психоаналитичке оријентације, што, да како, није мера ствари, али је покушај који, бар код нас, нико до сада није учинио. Да ли је то храброст или, поред свега, недостатак увида – показаће време."
Љубомир Ерић
.jpg)
.jpg)
