БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Едиција ВИОЛИНСКИ КЉУЧ

УРЕДНИЦИ: Александар Гаталица и Петар В. Арбутина


Едиција која се појављује под називом Виолински кључ излази пред читаоце наоружана једним oд најуспелијих симбола у људској историји – кључем који означава свирање у вишим регистрима, тамо где се певају најлепше песме и остављају незаборавне мелодије. Ова едиција дала је себи за задатак да попуни велику празнину у понуди квалитетних биографских, теоријских и есејистичких књига о музици на српском језику. Након чувених библиотека сличних књига у издавачким кућама Нолит (уредник Иван В. Лалић) и Дерета (уредник Гордана Трбојевић), већ више година, па и деценија, осећа се потреба за квалитетним књигама из области уметничке музике које ће се обраћати једнако професионалним музичарима и музиколозима, но преко тога: и свима онима који су концертна публика и љубитељи музике у најширем смислу. Едиција Виолински кључ настојаће да споји популарно са стручним, и да одабраним и провереним насловима понуди читаоцима штиво које ће на њиховим полицама остати годинама, као сигуран путоказ у свет свирања на клавиру, виолини и осталим инструментима, у држање и понашање харизматичних диригената, у најгламурозније призоре опере, у простор стварања најчувенијих композитора и, напослетку, у време које су сви ови артисти обележили и премерили својом великом уметношћу.


ЗЛАТНО ДОБА ПИЈАНИЗМА
ЗЛАТНО ДОБА ПИЈАНИЗМА
Александар Гаталица
прво издање, 2017, 16,5 х 23,5 цм, 240 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2136-3
550,00 РСД
468,00 РСД

Ово је књига која није само недостајала нашим читаоцима већ тренутно напросто нема сличне. Златно доба пијанизма је историја дванаест највећих пијаниста XX века. Књига је написана тако да заинтересује и оне који клавир воле да слушају и оне који га свирају, као млади или искусни професионалци. Написана је тако да на готово романескни начин читаоцу приближи животе и каријере уметника који су у своје време били популарни као данашњи филмски глумци, музичара који су путовали од града до града, проносећи славу својих брзих прстију и блиставих интерпретација. Све се то дешавало у време када су плоче на 78 обртаја биле још ретке и када је звук на њима био такав да су слушаоци једино могли да наслуте величину пијанисте и сањају када ће уживо чути Рахмањинова, Хофмана, Кортоа, Гизекинга или Шнабела. А шта се дешавало на концертима? То је за причу. Пијанисти су били издржљиви као неке циркуске атлете. Дешавало се да свирају и по четири сата за своју публику, којој су се предавали као љубавник љубавници. Догађало се да после концерта стижу понуде за брачне, љубавне или врло уносне покровитељске везе, али ови самотњаци који су неговали само своју уметност, увек су то одбијали и кретали даље на пут... У тим путовањима напустили су Belle Époque и дивни XИX век и ушли у XX столеће. Нису се сви најбоље снашли у новом времену светских ратова и финансијских пропасти. Гизекинг и Корто постали су експоненти нацистичког режима; Јевреји, као Барере или Шнабел, морали су у избеглиштво да би се тамо, у Сједињеним Америчким Државама, снашли са променљивом срећом. Сваки од пијаниста, уосталом, свирао је на свој начин и није се могао поредити ни са ким. Свима је, на крају, зато остало заједничко једно: од најстаријег, Мориса Розентала, до најмлађег, Динуа Липатија, сви пијанисти свирали су у време када је музицирање на клавиру било веће од живота.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС