БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција ПРОПЛАНЦИ ЕСЕЈА

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина


Српска књижевност има лепу есејистичку традицију у дијалогу с песничком уметношћу, филозофијом и уметношћу уопште. Колекција би требало да буде антологијски увид у стварност српског есеја данас. Наравно, и у „разговору“ с традицијом трагаће се за блиставим тренуцима најслободније и најузбудљивије форме мишљења. Дакле, на дневном реду је есеј као заносна, очаравајућа стваралачка игра.

ИРЕАЛИСТИЧКО ДОБА
ИРЕАЛИСТИЧКО ДОБА
Српска књижевност од 1990. до 2010. – критичка пролегомена
Стојан Ђорђић
прво издање, 2015, 13,5 х 20 цм, 354 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1620-8
715,00 РСД
608,00 РСД

Књига Иреалистичка књижевност Стојана Ђорђића представља први покушај књижевноисторијског са­гледавања српске књижевности на размеђу 20. и 21. века, пре свега главних еволутивних токова и промена на основу којих се тај период може издвојити као за­себна целина. Аутор полази од ширег друштвено-исто­ријског контекста и промена у свету и код нас (рушење Берлинског зида, пад комунизма, ратови на простори­ма бивше Југославије и њен распад, процес друштве­но-економске транзиције), нуди аргументе за вре­менско разграничење и описује поетичке промене у српској књижевности тога доба – од којих су најважни­је слабљење постмодернизма, напуштање миметичке поетике и прелазак на иреалистичку књижевност. Из­дваја процес естетизације и јачања аутономије књи­жевности као окосницу континуитета српске књижев­ности током целог 20. века, прати главне иновације у уметничком надахнућу, сензибилитету и поступцима обликовања и, најзад, назначује најзапаженије умет­ничке домете српских писаца од 1990. до 2010. године. У свом приступу, Ђорђић покушава да одржи кон­тинуитет с најбољом традицијом српске књижевне историографије, на коју се највише ослања и у коју уноси извесне иновације, као што су књижевнокри­тичка аргументација и конкретизација уметничких значења и естетских квалитета у одабраним књижев­ним остварењима, те пребацивање тежишта са стан­дардних књижевноисторијских структурних јединица (епохе, правци и писци) на поетичке промене и поје­диначна књижевна дела, која уједно постају кључни предмет истраживања, сазнавања и вредновања књи­жевне историје.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС