БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


КОПАОНИК, ЖУПА, РАСИНА, ТРСТЕНИЧКА МОРАВА
КОПАОНИК, ЖУПА, РАСИНА, ТРСТЕНИЧКА МОРАВА
Насеља, порекло становништва, обичаји, књига 43
приредио Борисав Челиковић
прво издање, 2020, 16,5 х 23,4 цм, 1100 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2476-0
1.980,00 РСД
1.683,00 РСД

Oбјављене студије:

Радослав Љ. Павловић, Копаоник – антропогеографска испитивања
Радомир М. Илић, Ибарски Копаоник, Крушевац, историско-топографска монографија
Драгољуб Корићанац, Баре и Плана
Атанасије Урошевић, О Вучитрнској Шаљи
Милисав В. Лутовац, Звечан, Трепча и Косовска Митровица, Жупа александровачка. Антропогеографска испитивања, Жупски Александровац
Михаило Динић, Трепча у средњем веку
Милован Радовановић, Извод из резултата антропогеографских проучавања Бајогорске (Вучитрнске) Шаље и Средњег Ибра – Бањска, Звечан и Лепосавић
Сима Тројановић, Негдашња привреда и путови у српским земљама, поглавито на Копаонику
Милорад Јел. Милошевић, Цинцарско „хорјо“ (село) на Копаонику
Косовка Ристић, Становништво и насеља у сливу Грашевачке реке (слив Расине)
Видосава Стојанчевић, Становништво и обичаји крушевачког краја у 19. веку, Етничке и културне карактеристике Крушевца и крушевачких приградских насеља 1833–1983. године
Михајло М. Костић, Велики Шиљеговац
Драгана Савковић, Етнографске карактеристике крушевачког краја
Станоје М. Мијатовић, Занати и еснафи у Расини
Лепосава Жунић, Неке антропогеографске и етнолошке карактеристике сеоских насеља у доњем току Западне Мораве
Влада Ђурић, О најстаријим породицама, сродству и сродничким односима у Морави трстеничкој
Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Копаоника, Жупе, Расине и Трстеничке Мораве

На простору Копаоника, Жупе, Расине и Трстеничке Мораве данас се налази 361 насељено место.

Пределу Копаоника припада 188 насеља: 50 у општини Брус: Батоте, Бело Поље, Блажево, Бозољин, Боранци, Брђани, Брзеће, Брус, Будиловина, Велика и Мала Грабовница, Витоше, Влајковци, Горње и Доње Левиће, Горњи и Доњи Липовац, Град, Градац, Грашевци, Домишевина, Дренова, Дртевци, Дупци, Ђерекари, Жарево, Жиљци, Жуње, Иричићи, Кнежево, Кобиље, Ковизале, Ковиоци, Кочине, Крива Река, Лепенац, Ливађе, Милентија,  Паљевштица, Равниште, Радманово, Радуње, Разбојна, Рибари, Стануловићи, Судимља, Трошановци (Тршановци), Чокотар и Шошиће; 34 у општини Рашка: Бадањ, Биљановац, Боће, Војмиловићи, Жерађе, Жутице, Јошаничка Бања, Казновиће, Карадак, Ковачи, Копаоник, Корлаће, Кремиће,  Курићи, Лисина, Мислопоље, Муре, Ново Село, Павлица, Пискања,  Покрвеник, Поцесје, Радешићи, Раковац, Рвати, Рудница, Семетеш, Тиоџе, Црна Глава и Шипачина; три граду Краљеву: Баре, Бојанићи (Багаши) и Плана; 43 општини Лепосавић: од којих је 40 насељено Србима: Бело Брдо, Бистрица, Борчане, Брзанце, Витановиће, Граничане, Гувниште, Добрава, Доње Исево, Дрен, Забрђе, Заврата, Земаница, Зрносек, Јариње, Јелакце, Кајково, Кијевчиће, Копориће, Костин Поток, Кошутица,  Крушчица, Лазине, Лепосавић, Лешак, Лозно, Мајдево, Мекиниће, Миоковиће (Богуновиће), Мошница, Остраће, Планиница, Родељ, Руцманце, Слатина, Сочаница, Тврђан (Тврђане), Трикосе, Улије, Црнатово, а три су насељена Албанцима: Кошутово, Церања и Шаљска Бистрица; седам општини Звечан: од којих су четири насељена Србима: Велико и Мало Рударе, Грабовац и Србовац (Бугариће, Бугарчиће), а три, у Копаоничкој Шаљи, Албанцима: Бољетин, у чијем се атару налази манастир Соколица, Жажа и Липа; општини Косовска Митровица, односно оном делу који је насељен Албанцима, административно припада 20 насеља Копаоничке Шаље; општини Подујево припада девет насеља Копаоника у изворишном сливу Лаба, сва су  насељена Албанцима; општини Куршумлија административно припада девет насеља Копаоника, у горњем сливу Топлице: Бабица, Жалица, Луково и Луковска Бања, Мрче, Парада, Сеоце, Требиња, Трећак и Штава.

Општини Александровац административно припада 13 насеља Копаоника у горњем току слива Расине: Бзенице, Ботурићи, Вранштица, Врбница, Грчак, Јелакци са засеоцима Барине, Дубока и Пецић, Козница, Лесковица, Плеш и засеок Јабланица, Плоча, Рогавчина и засеок Пакленик, Рокци са засеоцима Ивље, Дуњићи и Поточари и Стрменица, док остала насеља (41) општине Александровац припадају јединственој природно-географској средини Александровачке жупе. Пределу Жупе припада и једно општине Брус: Ботуња.

Пределу Расине припада 79 насеља града Крушевца, седам општине Брус и пет општине Ћићевац. Пределу Трстеничке Мораве припада 40 насеља: два града Крушевца, 29 општине Трстеник и девет општине Врњачка Бања.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС