БИБЛИОТЕКА САБОРНИК

Монографија представља својеврсну историју српске средњовековне државе  (1402-1459), мада истраживање почиње од битке на Марици 1371, преко успостављања српске деспотовине 1402, па до њене пропасти, падом Смедерева, 1459. године, са погледом из унутрашње перспективе.

На врху друштвене лествице свих средњовековних држава налазио се слој чија је основна дужност била ратовање и вршење управних функција. Заузврат је располагао правима и богатством, чиме се издизао изнад осталих категорија становништва. За њега се у српској средњовековној држави усталио назив властела. Централна обавеза властеле било је вршење војне службе. Синтагма за наслов монографије - „Коњ добри и оружје“ потиче из 48. члана Душановог законика. Бојни коњ и оружје били су симбол достојанства и угледа и војне функције коју је ратник имао. У истом члану Законика наводи се да су наком смрти властелина коњ и оружје имали припасти владару, што представља знак вазалне потчињености.