БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

Какав би то био Службени гласник а да није делом и Књижевни гласник?

Зато смо најзад закорачили у океан стваралачког језика, у подручје непосредног живота због којег поглавито и све остале књиге постоје. Дела која ће бити круна ваших библиотека, свако од њих специфично и незаобилазно, у колекцијама Гласови света, Један према један, Гласови и Сопствена соба.

Књиге су штампане у ћириличном писму.

Дела у Књижевном гласнику су штампана за вашу душу, да вас крепе, лече, уче и разбуђују, и да им се предајете, богатећи се, током целе године и заувек.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Наташа Марковић, Никола Вујчић, Миoдраг Раичевић, Маја Живковић, Гордана Милосављевић Стојановић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Јовица Аћин, Горан Петровић, Бранко Кукић
Затвори
Колекција НОВИ ДЕКАМЕРОН

УРЕДНИК: Горан Петровић


Ноћ. И у њој људски глас. Испрекидан, варљив, није лако одредити допире ли преко мора или низ обронке планина, са које светске стране пристиже... Каткад је јасан, звонак, глас упозорења или побуне... Па се полако разлива у смех... Можда је онај који прича давно, ко зна када то изговорио, али се глас још није разишао, и даље речима храбри, дахом греје... Једнину претвара у множину, раствара се у слике, иако се прст пред носом не назире... Ноћ. И у њој људски глас који приповеда. Све до јутра, све док се не раздани, када би свако од нас требало да живи животом вредним приче... Која ће пак неког другог, у новој ноћи, храбрити, давати му наду, разгонити самоћу, насмејати га, помоћи му да дочека ново свануће. Тај људски глас овде је згуснут, кондензован у облику књиге. А књиге сабране у Новом Декамерону нису ништа више него одабране људске приче.

КЊИГА ЗАГРЉАЈА
КЊИГА ЗАГРЉАЈА
Едуардо Галеано
са шпанског превела Дубравка Сужњевић, прво издање 2017, 14 x 21 цм, 272 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2075-5
990,00 РСД
842,00 РСД

Било је то на улазу у село Ољантајтамбо, близу Куска. Одвојивши се од групе туриста, стајао сам сâм и издалека посматрао камене рушевине кад ми је пришао један сеоски клиња, сав дроњав, и на поклон затражио хемијску оловку. Своју нисам могао да му дам јер ми је требала за не знам какве досадне белешке, али сам се понудио да му на руци нацртам једно прасенце.

Глас се брзо пронео. У трен ока сам се нашао окружен ројем дечака који су, на сав глас, тражили да им цртам животиње по ручицама испуцалим од хладноће и прљавштине, по пути налик нагорелој кожи: било их је који су тражили кондора и оних који су хтели змију, други су радије били за папагаје или сове, а није недостајало ни оних који су желели фантома или змаја.

А онда ми је усред те галаме један сиромашко, не виши од пола метра, показао на својој руци  сат  нацртан  црним мастилом:

– Послао ми га је стриц који живи у Лими – рекао је.

– И добро иде? – упитао сам га.

– Мало касни – признао је.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС