Невидљиви
су
роман богате грађе и занимљиве, динамичне фабуле, који буди радозналост читалаца
који су остали запитани пред узроцима наглих промена у модерној уметности у последњој
трећини XIX века и настајањем бројних уметничких праваца у XX веку. Гаталица се
враћа у време зачетка модерне уметности, креативно осмишљавајући нове узроке њеног
настајања. За убрзани развој уметности са драстичним променама у правцу антиреалистичког,
апстрактног, ружног, онеобиченог, импресионистичког и експресионистичког у романескној
фикцији одговорна је невидљива, али моћна организација. Гаталичино уметничко поигравање
историографском грађом читаоца треба, најпре, да суочи са сопственим нарцисоидним
убеђењем да постоје историјске и животне истине које се могу сазнати. Оне амбициозније
ће, можда, навести да крену на путовање кроз дугу историју модерне уметности...
Јелена Милић
(Мастер рад Две
истине о историји модерне уметности.Историја и фикција
у роману Невидљиви)
У пикарском роману реч је о доживљајима и авантурама, често у облику исповести неке скитнице, мангупа који ће из своје наопаке, то ће рећи неидеализоване преспективе представити стварност. У неусаглашености између идеала и стварности пикаро као усамљеник, увиђајући пороке и лицемерје друштва, служи се истим средствима у циљу одржавања живота. Овим поступком смо у кратким цртама описали психолошки профил једног од главних јунака, Димитрија Герасимовића Герасима. Он мења неколико градова, задржавајући се највише у Паризу, и подсмешљиво посматра своје окружење, пријатеље, породицу. Он је син трговца, затим свршени лекар и члан Бечког психоаналитичарског друштва, па припадник кругова који су креирали модерне уметнике у сликарству, Дерена и Шагала, а затим мајор, те пуковник у Југославији после II светског рата и креатор народне југословенске уметности, ма шта то значило. Герасим по нечему снажно подсећа на Балзакове јунаке који према једном ауторовом коментару у друштво улазе или као ђуле или као куга. А Герасим је у том освајању друштва, мењајући маске, био непревазиђени играч. И попут куге полако се увукао у сваку његову пору.
Милена Владић