БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција ПРОПЛАНЦИ ЕСЕЈА

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина

у сарадњи с Гојком Тешићем


Српска књижевност има лепу есејистичку традицију у дијалогу с песничком уметношћу, филозофијом и уметношћу уопште. Колекција би требало да буде антологијски увид у стварност српског есеја данас. Наравно, и у „разговору“ с традицијом трагаће се за блиставим тренуцима најслободније и најузбудљивије форме мишљења. Дакле, на дневном реду је есеј као заносна, очаравајућа стваралачка игра.

ПИСМА БЕЗ АДРЕСЕ
ПИСМА БЕЗ АДРЕСЕ
Милован Данојлић
друго издање, 2015, 13,5 х 20 цм, 312 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1346-7
990,00 РСД
842,00 РСД

Kaд мало размислим, кроз век сам прошао примењујући стратегију бежања. Било куда изван овог света, живот је увек негде другде. Прво гесло је Бодлерово, друго Рембоово. Тако сам мислио, тако сам дисао пре него што сам и чуо за ове песнике. Из родне куће сам побегао у седамнаестој, из родне земље у четрдесет седмој. Бежао сам из сталних радних односа, из двособних станова, из бракова, из политичких поредака и природних кружења. Историјски оквир те целоживотне бежаније јесте умирање руралне цивилизације и расељавање села. Сваке недеље на нашој планети милион људи напусти место рођења и настани се у граду. Село умире, а задах смрти је одвратан. Осетио сам га најпре у завичају, потом се проширио по целој Титославији. Од онога чему нема лека спасавамо се безглавом трком. „Бежимо, јер увек из нечег некуда бежати треба.“ Песму која се завршава овим стихом објавио сам у осамнаестој.

* * *

Завичај је заветни терет порекла; ако сам, повремено, покушавао да одахнем од тог терета, ако сам запостављао синовске дужности, бомбардовање из 1999. ме је вратило земљи и њеној истини. Агресија, било да је вербална или оружана, поставља питања која траже недвосмислен одговор. Или си са својима, или си прешао на супротну страну. Наш свет, чије мане добро познајем, под санкцијама и бомбама држао се господски. Од онаквог држања је и непријатељ, да је хтео, могао понешто научити.

Милован Данојлић

Милован Данојлић је за прво издање књиге Писма без адресе награђен признањем „Печат времена“ за књижевности 2013. године.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2017 — Службени гласник РС