Након неколико књига и несумњиве књижевне и друштвене етаблираности, Краков се одлучује да напише документаристичку прозу, роман-документ о развоју и коначном институционализовању четничке идеје као нуклеуса борбе за слободу. Да ли је тада већ видео и сумњао да је борба за слободу Срба у Јужној Србији утопљена у компромисну идеологију југословенства као интегрално јужносрбијанско четништво у наводно словенофилство иза којег се крила бугарска егзархистичка великодржавна идеја?
У првом приказу Пламена четништва Драган Алексић пише: „Сто скица за сто романа, то је Пламен четништва, сто мотива за сто невиђених трагедија, сто основа за сто поема, све то је дато ту, као један архив и један дефинитивни образац, како се може и како се једино сме писати о свем том, па да ваља, да значи нешто, да нас убеди и да нас исто тако раскрвари и расплаче, разнежи и покрене, као што је умело да покрене осећања пишчева и осећања оних који су ту живи или духови на страницама његове књиге.“
Овај експресионистички Алексићев приказ, без обзира на повишену температуру исказа, правилно и тачно именује основне вредности ове књиге.
Петар В. Арбутина
Награда за издавачки подухват за капиталну едицију на Међународном сајму књиге Бањалука 2021.
