Након неколико књига и несумњиве књижевне и друштвене етаблираности, Краков се одлучује да напише документаристичку прозу, роман-документ о развоју и коначном институционализовању четничке идеје као нуклеуса борбе за слободу. Да ли је тада већ видео и сумњао да је борба за слободу Срба у Јужној Србији утопљена у компромисну идеологију југословенства као интегрално јужносрбијанско четништво у наводно словенофилство иза којег се крила бугарска егзархистичка великодржавна идеја?
У првом приказу Пламена четништва Драган Алексић пише: „Сто скица за сто романа, то је Пламен четништва, сто мотива за сто невиђених трагедија, сто основа за сто поема, све то је дато ту, као један архив и један дефинитивни образац, како се може и како се једино сме писати о свем том, па да ваља, да значи нешто, да нас убеди и да нас исто тако раскрвари и расплаче, разнежи и покрене, као што је умело да покрене осећања пишчева и осећања оних који су ту живи или духови на страницама његове књиге.“
Овај експресионистички Алексићев приказ, без обзира на повишену температуру исказа, правилно и тачно именује основне вредности ове књиге.
Петар В. Арбутина
Награда за издавачки подухват за капиталну едицију на Међународном сајму књиге Бањалука 2021.
Награда за издавачки подухват године на 65. Међународном сајму књига у Београду, одржаном 2022.
