Црно није боја, већ одсуство светла. Живот није стање, већ вечито трагање. Лаж није вештина неговорења истине, већ одсуство смисла. Мрак биоскопских дворана није контраст неопходан за светле филмске слике, већ подсећање на наше личне таме. Они који мисле другачије или су наивни, или су кукавице. Колико год да је филм донео светлих слика у наше животе, толико нам је показао колико су нам таме блиске. Ово је књига о томе. О тмини која је требало да засветли на биоскопском платну, али је још јаче сијала у судбини другог човека, која је постала усуд писца и редитеља. О ожиљицима који остају када нас напусти неко драг, о оним резовима када нам није јасно да ли смо животни јунаци неке филмске роле или покушавамо да будемо филмски јунаци сопственог живота. Нема јасне границе, само нас бол подсећа да филм који је постао живот никада неће бити снимљен.
Награда „Липље“
за савремено стваралаштво на Међународном сајму књиге Бањалука 2021.
.jpg)
.jpg)
