БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

ПРОЛЕГОМЕНА ЗА СЕМИОТИКУ БИЋА
ПРОЛЕГОМЕНА ЗА СЕМИОТИКУ БИЋА
Франтишек Мико
превео Михал Харпањ, прво издање, 2017, 15,7 х 23 цм, 212 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-519-1316-0
1.870,00 РСД
1.590,00 РСД

Окосницу Миковог теоријског размишљања и методолошких поступака чини систем категорија израза, који је од прве књиге доживео низ допуна и корекција. Може се наиме рећи да Микове књиге углавном имају исту структуру, засновану на комплементарности студија теоријског и студија интерпретацијског карактера, на тај начин што се теоријски модел, проистекавши из емпиријских посматрања књижевних дела, интерпретацијски проверава, из чега онда нужно проистичу његове допуне и корекције. Међу теоријским студијама опет једна је централна, у којој се образлаже и дефинише систем категорија израза. У Естетици израза то је студија „Изражајна  концепција стила“, у књизи Текст и стил (1970) студија „Изражајна структура текста“, у књизи Од епике ка лирици (1973) студија „Стилистички модел књижевног дела“, у књизи Стил, књижевност, комуникација (штампаној на енглеском: Стyле, Литературе, Цоммуницатион, 1978) студија „Изражајна концепција стила и систем израза“, у књизи Стваралаштво и рецепција (1978; аутор првог дела књиге, Естетска комуникација, јесте Франтишек Мико, а другог дела, Естетска метакомуникација, Антон Попович) студија „Комуникација и конструкција дела“, у књизи Вредности и књижевни процес (1982) студија „Семиотичко-комуникациони модел стила и текста“, у књизи Аспекти књижевног текста (1989) студија „Од текста ка књижевном делу“. Комплексно је приказао систем категорија израза и другде, на пример у студији „Појам текста“, објављеној у часопису Ромбоид (1987), а поједине његове делове је образлагао и интерпретацијски примењивао и у другим својим књигама (Стилске конфронтације, 1976; Поезија, човек, техника, 1979; Игра и сазнање у дечјој прози, 1980; Стих у рецепцији поезије, 1985; Анализа књижевног дела, 1987; Уметност лирике, 1988). Категорије израза Франтишек Мико схвата као функционалне аспекте стила којима одговарају одређени језички и тематски елементи у структури текста. Оне у узајамним односима и комбинацијама успостављају систем израза који је системски збир свих изражајних могућности у датом језику.

(Проф. др Михал Харпањ)

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС