БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

Какав би то био Службени гласник а да није делом и Књижевни гласник?

Зато смо најзад закорачили у океан стваралачког језика, у подручје непосредног живота због којег поглавито и све остале књиге постоје. Дела која ће бити круна ваших библиотека, свако од њих специфично и незаобилазно, у колекцијама Гласови света, Један према један, Гласови, Сопствена соба, Делта, Нови Декамерон, Кључ од куће и Ноар.

Дела у Књижевном гласнику су штампана за вашу душу, да вас крепе, лече, уче и разбуђују, и да им се предајете, богатећи се, током целе године и заувек.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Маја Живковић, Гордана Милосављевић Стојановић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Златица Ђокић Катанић / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миoдраг Раичевић, Горан Петровић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција ГЛАСОВИ

УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гојко Тешић, Владимир Кецмановић / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Горан Петровић


Нова дела домаћих писаца, познатих и непознатих! Откривамо за вас ауторе без чијих песама, прича, романа, не бисмо знали ко смо и који је наш језик, јер артикулишући сопствену културу наш живот поприма достојанство људског света.

РОДИТЕЉИ
РОДИТЕЉИ
Ђорђе Сибиновић
друго издање, 2019, 13,5 х 20 цм, 128 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2374-9
550,01 РСД
522,51 РСД

Све приче су испричане. Упркос томе, људи се с несмањеном пажњом окупљају око наратора који налазе начине да им испричају све оно што су већ чули или су били дужни да чују а нису. То не значи да је виталност књижевности резервисана за начин и вештину приповедања или за брзину којом ће свој језик прилагодити времену у којем га изговара, да би хиљаду пута већ испричане приче поново живеле у наручју које и даље не испушта корице.

Ако jе људска драма у античком добу визирала понирање душе пре него што га је језик изговорио и одиграла се једном заувек у ликовима јунака и богова, мајки и синова, очева и кћери, у околностима ратова и двобоја, у поводима истине, љубави и етеричне недостижности слободе, а сада се неочекивано и лако центрира у поље стрњика, засад паприка, кукурузе, фискултурну салу, варошки фризерај и аутобуско стајалиште без надстрешнице, постаје сасвим јасно да се Деметра и Персефона на српском језику заправо зову Радмила и Миланка, а да је Прометеј свој праведнички и незаустављиви поход у вечност окончао на бакелитном волану трактора домаће производње као Живан Родитељски.

Начин на који је Сибиновић испричао причу о несрећној женској судбини, распетој између поретка мушке културе силовања и женске еманципације без самосвести, достојно конкурише облицима приповедања који доказују своју аутономију не само организацијом језика и слика већ пре свега продубљивањем испричаних прича на оним местима на којима је могуће у људску драму заронити бар онолико колико је то пошло за руком Софоклу, Шекспиру, Достојевском, Бори Станковићу...

Роман Родитељи Ђорђа Д. Сибиновића питко је и ефектно испричана тешка прича о великој људској драми, која се болно осећа као лична одговорност за немоћ и дубока туга за незаборав.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС