БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

Какав би то био Службени гласник а да није делом и Књижевни гласник?

Зато смо најзад закорачили у океан стваралачког језика, у подручје непосредног живота због којег поглавито и све остале књиге постоје. Дела која ће бити круна ваших библиотека, свако од њих специфично и незаобилазно, у колекцијама Гласови света, Један према један, Гласови и Сопствена соба.

Књиге су штампане у ћириличном писму.

Дела у Књижевном гласнику су штампана за вашу душу, да вас крепе, лече, уче и разбуђују, и да им се предајете, богатећи се, током целе године и заувек.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Наташа Марковић, Никола Вујчић, Миoдраг Раичевић, Маја Живковић, Гордана Милосављевић Стојановић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Јовица Аћин, Горан Петровић, Бранко Кукић
Затвори
Колекција ГЛАСОВИ

УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Никола Вујчић, Гојко Тешић, Јовица Аћин, Горан Петровић, Владимир Кецмановић


Нова дела домаћих писаца, познатих и непознатих! Откривамо за вас ауторе без чијих песама, прича, романа, не бисмо знали ко смо и који је наш језик, јер артикулишући сопствену културу наш живот поприма достојанство људског света.

РОДИТЕЉИ
РОДИТЕЉИ
Ђорђе Сибиновић
прво издање, 2019, 13,5 х 20 цм, 128 стр., броширан повез
ISBN 978-86-519-2374-9
550,00 РСД
468,00 РСД

Све приче су испричане. Упркос томе, људи се с несмањеном пажњом окупљају око наратора који налазе начине да им испричају све оно што су већ чули или су били дужни да чују а нису. То не значи да је виталност књижевности резервисана за начин и вештину приповедања или за брзину којом ће свој језик прилагодити времену у којем га изговара, да би хиљаду пута већ испричане приче поново живеле у наручју које и даље не испушта корице.

Ако jе људска драма у античком добу визирала понирање душе пре него што га је језик изговорио и одиграла се једном заувек у ликовима јунака и богова, мајки и синова, очева и кћери, у околностима ратова и двобоја, у поводима истине, љубави и етеричне недостижности слободе, а сада се неочекивано и лако центрира у поље стрњика, засад паприка, кукурузе, фискултурну салу, варошки фризерај и аутобуско стајалиште без надстрешнице, постаје сасвим јасно да се Деметра и Персефона на српском језику заправо зову Радмила и Миланка, а да је Прометеј свој праведнички и незаустављиви поход у вечност окончао на бакелитном волану трактора домаће производње као Живан Родитељски.

Начин на који је Сибиновић испричао причу о несрећној женској судбини, распетој између поретка мушке културе силовања и женске еманципације без самосвести, достојно конкурише облицима приповедања који доказују своју аутономију не само организацијом језика и слика већ пре свега продубљивањем испричаних прича на оним местима на којима је могуће у људску драму заронити бар онолико колико је то пошло за руком Софоклу, Шекспиру, Достојевском, Бори Станковићу...

Роман Родитељи Ђорђа Д. Сибиновића питко је и ефектно испричана тешка прича о великој људској драми, која се болно осећа као лична одговорност за немоћ и дубока туга за незаборав.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС