Они своју судбину посматрају онако како већина осталих обично посматра кишни дан.
*
Свила је сва у знаку преображаја, као што се ларве свилене бубе претварају у лептире. Тако се и знања о свету и љубави преображавају у судбину скоро свих јунака овог романа. Ерве Жонкур бивши официр не креће на пут у Јапан само да донесе ларве свилене бубе и спаси свиларско занатство свог града Лавилдјеа, он креће на крај света. А сваки крај познатог подудара се са границама спознаје властите личности и знања о свету. У Јапану након прве неуспеле трговине упозаје Хара Кеја, који му даје ларве свилене бубе, иако је таква врста трговине у Јапану до тада била забрањена. У селу код Кеја упознаје жену са лицем девојчице и ту почиње љубавна прича коју више читамо у последицама а најмање у конкретним догађајима. Додир „господарице“ – жене са лицем девојчице је додир свиле, осећај који се не заборавља и због кога је Жонкур спреман да крене поново на крај света, иако је тамо рат, али и други ликови који га окружују учествују у том путу иако не путују са њим.
У ствари сва путовања су кретања између жеље и патње. У Жонкуровом случају треба стићи брзо пре него што се ларве отворе или угину. Тако је и са његовим осећањима али неке слике и додири остају заувек.
Сва од сажетих емоција Свила је прича о додирима светова и вечном памћењу љубави. Овај роман је потврдио као писца, у светским оквирима, Алесандра Барика и донео му светску славу.