БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Едиција ВИОЛИНСКИ КЉУЧ

УРЕДНИЦИ: Александар Гаталица и Петар В. Арбутина


Едиција која се појављује под називом Виолински кључ излази пред читаоце наоружана једним oд најуспелијих симбола у људској историји – кључем који означава свирање у вишим регистрима, тамо где се певају најлепше песме и остављају незаборавне мелодије. Ова едиција дала је себи за задатак да попуни велику празнину у понуди квалитетних биографских, теоријских и есејистичких књига о музици на српском језику. Након чувених библиотека сличних књига у издавачким кућама Нолит (уредник Иван В. Лалић) и Дерета (уредник Гордана Трбојевић), већ више година, па и деценија, осећа се потреба за квалитетним књигама из области уметничке музике које ће се обраћати једнако професионалним музичарима и музиколозима, но преко тога: и свима онима који су концертна публика и љубитељи музике у најширем смислу. Едиција Виолински кључ настојаће да споји популарно са стручним, и да одабраним и провереним насловима понуди читаоцима штиво које ће на њиховим полицама остати годинама, као сигуран путоказ у свет свирања на клавиру, виолини и осталим инструментима, у држање и понашање харизматичних диригената, у најгламурозније призоре опере, у простор стварања најчувенијих композитора и, напослетку, у време које су сви ови артисти обележили и премерили својом великом уметношћу.


СЕРГЕЈ РАХМАЊИНОВ, ЖИВОТ У МУЗИЦИ
СЕРГЕЈ РАХМАЊИНОВ, ЖИВОТ У МУЗИЦИ
Сергеј Бертенсон, Џеј Лејда
превели Ира Проданов Крајишник и Милан Миладиновић, прво издање, 2019, 16,5 х 23,5 цм, 456 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2395-4
2.000,00 РСД
1.700,00 РСД

Драги мој г. Рахмањинов,
Управо сам стигао кући с вашег реситала данас по подне и осећам се прозваним да урадим нешто што ми се у каријери критичара никад до сада није десило. А то је да напишем приватно писмо дивљења једном уметнику. Пружили сте толико узвишено извођење, маштовито и ватрено, да сте у целости освојили мој ум, срце и машту. Поносан сам на своје интимно познавање клавира и његових еминентних извођача скоро од свог детињства, али сам ретко био тако у потпуности узбуђен као вашом уметношћу данас поподне. Било је савршено, пуно душе и врхунско. Желео бих да захвалим онако топло као што се осећ ам овог тренутка.

Критичар Леонард Либлинг, Њујорк, 3. новембра 1934.

Рахмањиновљева Рапсодија на тему Паганинија, писана свом композиторовом вештином, испоставила се као најуспешнија новина коју је Филхармонија имала још од када је г. Тосканини одуш евио претплатнике Равеловим Болером. Наравно, Рапсодија је имала предност пијанизма г. Рахмањинова и веш тог вођења ансамбла г. Валтера, али су и успешност бриљирања клавира, драматско повезивање Диес Ирае, широко отворена „масноћа“ гудача и старомодне бравуре били довољни да осигурају успех. Рапсодија није филозофска, значајна или чак артистичка. Она је нешто за публику, а оно што нашим оркестрима треба у овом тренутку јесте више музике за публику. Више музике за публику значи више публике за музику, и овим мудрим афоризмом закључујем још један поздрав г. Рахмањинову.

Критичар Роберт А. Сајмон, Њујоркер, 1934. године

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС