БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција 1001 КЊИГА

УРЕДНИК: Јовица Аћин


Дела из бескрајне Вавилонске библиотеке, у џепном формату, за сваког, сваки трен и свугде, за читање, знање и љубав, за 1001 ноћ и 1001 дан. Колико год се понеке књиге из тог разноликог сплета могле учинити необичним, свакад су са далекосежним и озбиљним импликацијама. По духу отворене, изазовне или поверљиве, у видокругу им је увек разумевање животних појава и квалитет живота, као и постављање питања од којих не би требало да одвраћамо поглед.

СОФИСТИ 1
СОФИСТИ 1
Протагора, Ксенијад, Горгија, Ликофрон, Продик и Трасимах
приредила и превела Александра Здравковић Зистакис, прво издање, 2017, 11 х 18 цм, 212 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2097-7
770,00 РСД
578,00 РСД

Култура софиста је култура реалиста: то је непроцењив покрет усред посвуда проширеног моралног шарлатанства и шарлатанства идеала у сократској школи. Грчка филозофија је била пропадање грчког инстинкта. [А софисти су носиоци] снажног и строгог духа за реалности, чак и окрутног, који је почивао у инстинкту старих Хелена. [Поседовали су] одважност пред стварношћу.

Фридрих Ниче, у Сутону идола Заједно с такозваним пресократовским мислиоцима, грчки софисти су били први филозофи (и беседници и учитељи) који су претходили Платону и Аристотелу. Од њихових списа је мало шта остало. Углавном су сведени на одјеке у делима других. Али и тако посредно, разгрћући заборав, открићемо да су софисти у много чему предњачили свом добу и најдаље досегли када говоримо о важности, барем за демократију, трансформативног и ефикасног умовања у убедљивим јавним обраћањима и комуницирању. Њихова истраживања статуса жена и робова у друштву, порекла религије, разликовања нас и других... били су основа за даље увиде у исту и сличну проблематику код следећих нараштаја. Укратко, читати их, макар фрагментарно или из друге, често непријатељске руке, јесте драгоцена и поучна лектира.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС