Култура софиста је култура реалиста: то је непроцењив покрет усред посвуда проширеног моралног шарлатанства и шарлатанства идеала у сократској школи. Грчка филозофија је била пропадање грчког инстинкта. [А софисти су носиоци] снажног и строгог духа за реалности, чак и окрутног, који је почивао у инстинкту старих Хелена. [Поседовали су] одважност пред стварношћу.
Фридрих Ниче, у Сутону идола Заједно с такозваним пресократовским мислиоцима, грчки софисти су били први филозофи (и беседници и учитељи) који су претходили Платону и Аристотелу. Од њихових списа је мало шта остало. Углавном су сведени на одјеке у делима других. Али и тако посредно, разгрћући заборав, открићемо да су софисти у много чему предњачили свом добу и најдаље досегли када говоримо о важности, барем за демократију, трансформативног и ефикасног умовања у убедљивим јавним обраћањима и комуницирању. Њихова истраживања статуса жена и робова у друштву, порекла религије, разликовања нас и других... били су основа за даље увиде у исту и сличну проблематику код следећих нараштаја. Укратко, читати их, макар фрагментарно или из друге, често непријатељске руке, јесте драгоцена и поучна лектира.
