Први речник српског детињег језика – збирка од преко 1500 детињизама – „изврнутих“ и нових речи – обрађених по лексикографским стандардима, резултат је тринаестогодишњег лингвистичког истраживања у којем је учествовало 669 деце говорника српског језика са свих меридијана. Обогаћена дечјим цртежима и поглављем „Моји примери“, уједно ће служити и као породични споменар и лични речник ваше деце.
***
На пресеку животне спонтаности, мишљења и креативности непрекидно се пред нама догађа вишедимензионално чудо дечјег језика. Баш тамо где се све чинило саморазумљивим – на месту где смо језик престали да примећујемо јер смо толико навикли на њега – најмлађи говорници смело објављују свежину другачије перспективе и бистријег погледа на речи и њихове односе, истовремено подсећајући да је језик и дар који се бивањем у свету осваја, и дар који се песнички детињом перцепцијом у говору ствара. То чудо показује како познати облици могу, сасвим логично, да поприме другачија значења, познате празнине задобију своје сасвим одговарајуће пуноће – показује, дакле, како се читав један свет пред нама непрестано расцветава, изнова рађа и расте: лутка почиње да ради на бактерије, ватрогасцу се придружује ватрогасица, уз бубамару лети бубамар, а све то док киша романтично јабадабадуцка. У таквом контексту, само од себе се намеће питање: нису ли дечје речи, заправо, најсликовитији доказ за тврдњу да су границе нашег језика границе нашег света? Ако је тако, онда је једно неопозиво сигурно – Српскиричарска речорчица помера границе. И српског језика, и стваралачке ведрине у њему.
Владимир Вукомановић Растегорац
.jpg)
.jpg)
