БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА
СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА
Насеља, порекло становништва, обичаји, књига 30
приредио Борисав Челиковић
прво издање, 2017, 16,5 х 23,4 цм, 848 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2082-3
1.485,00 РСД
1.262,00 РСД

Под Старом Србијом и Македонијом, односно Јужном Србијом, подразумевамо у ужем смислу оне пределе који су после балканских ратова ослобођени од петовековног турског ропства и Букурешким миром, 1913. године, присаједињени Краљевини Србији и Краљевини Црној Гори. То су области у долинама Лима, Ибра и Рашке, затим Метохија, Косово и Вардарска Македонија. Намера нам је да у овој књизи Библиотеке „Корени“ саберемо најзначајније антропогеографске радове, написане пре Другог светског рата, који овај простор сагледавају као целину, с циљем да она буде увод у наредне књиге ове библиотеке које ће бити посвећене посебним предеоним целинама Старе Србије. Ово је пре свега важно због презентовања резултата истраживања и запажања Јована Цвијића, који је први систематски приступио проучавању овог простора док се он још увек налазио у границама Турске. Његова истраживања трајала су дуже од једне деценије, a студија коју објављујемо први пут се у овом облику презентује јавности. Наредне три студије посвећене су продирању Албанаца у крајеве Старе Србије и Македоније, њиховом насиљу и освајању знатних делова ових крајева, затим процесу исламизације и арнаућења. То су студије историчара Јована Н. Томића, географа Ристе Т. Николића и историчара Јована Хаџи-Васиљевића. Следи потом студија Македонски Срби, Јована Ердељановића, нашег познатог етнолога, која представља аргументовану критику и одговор на књигу немачког историчара Густава Вајганда који је житеље Македоније поистоветио са Бугарима. Доносимо и чланак Војислава С. Радовановића, посвећен проблемима у антропогеографским истраживањима с којима су се научници суочавали, са пратећим фотографијама сеоских насеља Јужне Србије објављеним у посебном албуму. Даље дајемо систематичан преглед етничких прилика у Јужној Србији који је Миленко Филиповић припремио за Споменицу, објављену 1937. године поводом двадесетпетогодишњице ослобођења ових крајева. Из Споменице доносимо и пригодан чланак Атанасија Урошевића о колонизацији Старе Србије и Македоније, коју је држава спроводила после ослобођења 1913. године па до почетка Другог светског рата.

Јован Цвијић, Македонија и Стара Србија (1908, 1911)

Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку (1913)

Р. Т. Николић, Ширење Арнаута у Српске Земље (1914)

Јован Хаџи-Васиљевић, Арнаути наше крви – Арнауташи (1939)

Јован Ердељановић, Македонски Срби, Београд (1925)

Војислав С. Радовановић, Проблеми антропогеографских испитивања Јужне Србије (1933)

Миленко С. Филиповић, Етничке прилике у Јужној Србији (1937)

Атанасије Урошевић, Аграрна реформа и насељавање (1937)

Поговор: Б. Челиковић, О истраживачима и истраживањима Старе Србије и Македоније 

Обрађене области: Скопска котлина, Кумановско –прешевска удолина, област око Пчиње и Криве, Кочанска котлина, Малешко-осоговске планине, Плауш и Срумица, Велешка клисура, Сливови Тополке и Бабуне, Хас и Клепца, рајац и Тиквеш, Морихово и Меглен, Циганска клисура, Ђевђелијска котлина и Бојмија, Демир капија, Солунска кампања и залив, Пајак, Солунска, Дојранска, Сереска и Драмска котлина, Тракија, Басен Марице, Ајвасилско и Бешичко језеро, Дојранско језеро, Епир и Јужна Албанија, Западна Македонија, Пореч, Кичево и Копач, Качаничка клисура, Тетовска котлина и Суходолица, Шар-планина, Косово, Метпхија и Призренска област, Рогозна и Новопазарска област, Шекулар, Плав и Гусиње.

 

У прилогу карте:

Јован Цвијић,Екскурзије по Старој Србији и Македонији (1908)

Јован Цвјић, Политичко етнографска скица македоније и Старе Србије (1908)

Јован Цвијић, Стаистичке таблице о македонском становништву (1906)

Јован Цвијић, Етнографска скица Старе Србије (1911)

Војислав С. Радовановић, Прегледна карта Јужне Србије (1938)

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС