БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић

ТИТОВ ТАЈНИ ИМПЕРИЈ
ТИТОВ ТАЈНИ ИМПЕРИЈ
Вилијам Клингер и Денис Куљиш
прво издање, 2019, 17 x 24 цм, 728 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-519-2333-6
1.999,80 РСД
1.700,00 РСД

Какав је, напокон, Тито у Титовом тајном империју? Свако је од вас, поштовани читаоци, извукао већ свој закључак. Ако вам је из неког разлога стало да чујете и мој, ево га: Титов лик каквим га је Куљиш направио има историјске габарите споља, и све црте једног ингениозног мрачног владара изнутра. Овај Тито овде у Куљишовој лабораторији – сурвајвер, човек акције, авантурист, џентлмен, вођа ганга терориста и револуционара, менаџер фирме, Москвин дисидент, војсковођа, државник, диктатор, светски човек, пре свега и после свега Стаљинов агент – приказао се давних осамдесетих у Звездара театру, у лику Воје Брајовића, и у комаду Жака Поповића „Пазарни дан“, као скица која ће једнога дана бити разрађена. Тај је дан, ево, дошао. Окретан, интелигентан, нешто између пробисвета, пустолова, револуционара и месије, са златним прстењем на рукама, то је био лик са којим је – уз садејство Дедијерових Прилога за биографију – почела демонтажа мита. Тито је своју „тајну империју“ освајао далеко лакше него Цезар своју – једним јединим бродом, легендарним „Галебом“ – са мање жртава него Наполеон, са мање напора него Ханибал, са више лукавства него што га је показивао Александар Македонски! Куљиш наводи једног западног аутора који је Тита прикључио овим великим мајсторима историје, верујем зато да покаже сву патологију Титовог подухвата, којему није било лека.

Радивој Цветичанин

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС