БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ТЕРАЗИЈЕ

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Антологија есејистичког рукописа, писања као својеврсне вредносне „искључивости“, али и нека врста личне библиотеке самог аутора. Полижанровска стваралачка игра као књижевна мајсторија. Теразије, дакле, јесу она вредносна лествица која подразумева дискурс новине, меру и вишегласје, као једини истински дијалог. Нове литератне симболичке Теразије највиших вредности једне културе.


ХОДОЧАШЋЕ У СОДОМУ
ХОДОЧАШЋЕ У СОДОМУ
Роман
Јовица Аћин
прво издање, 2022, 13 х 22 цм, 216 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2861-4
770,00 РСД
654,00 РСД

Мало велико дело!

Замислите књигу на чијим је горњим редовима анђео, а на доњим се излежава ђаво, а да је увек неизвесно које редове читамо. Ево је. У рукама вам је приповедачко ходочашће, кратко, ефектно, брзопотезно, и кад је црно није без ведрине, сатиричних нота и хумора, а чије читање ће вам бити право ходољубље у Аћинову креативну свету земљу. Биће вам то незаборавно путовање са писцем чије дело ће трајати дуго у српском језику.

У доброј мери посвећена питању времена, ово испрва јесте и потом није књига краћих прича, али која се, напослетку, као магијом, у инвентивном трагу ауторовог ранијег романа, Полазећи од краја света, преображава и поприма романескни облик пред читаочевим очима. Тај преображај у роман, који се одиграва у башти, у сенци платана и бршљана, на окупу пишчевих ликова усред пандемије, опет је једна изванредна прича којом књига окончава и позива нас да књигу, у новом хоризонту, читамо изнова.                                                         

 Гојко Тешић

Приче су попут краћих или дужих посета другим световима.  А роман? Мораш да останеш и искључиво живиш у свету  који се рађа у роману.

Тако се мени и десило са Ходочашћем у Содому. Најпре сам посећивао разне светове. Потом сам, нашетавши се по тим световима, схватио да је, у неку руку, све то један и једини свет, који ме је заробио и нагнао да боравим у њему све док га нисам упознао као свет за себе, мој свет, наш свет. Различити светови су престали да постоје. Постојао је само он, тај романескни свет налик калеидоскопу. Иако романескан, за мене је био стваран, јер иначе се не би ни родио.

 Ј . А.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2022 — Службени гласник РС