БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

Какав би то био Службени гласник а да није делом и Књижевни гласник?

Зато смо најзад закорачили у океан стваралачког језика, у подручје непосредног живота због којег поглавито и све остале књиге постоје. Дела која ће бити круна ваших библиотека, свако од њих специфично и незаобилазно, у колекцијама Гласови света, Један према један, Гласови, Сопствена соба, Делта, Нови Декамерон, Кључ од куће и Ноар.

Дела у Књижевном гласнику су штампана за вашу душу, да вас крепе, лече, уче и разбуђују, и да им се предајете, богатећи се, током целе године и заувек.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Маја Живковић, Гордана Милосављевић Стојановић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миoдраг Раичевић, Горан Петровић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција ГЛАСОВИ

УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гојко Тешић, Владимир Кецмановић / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Горан Петровић


Нова дела домаћих писаца, познатих и непознатих! Откривамо за вас ауторе без чијих песама, прича, романа, не бисмо знали ко смо и који је наш језик, јер артикулишући сопствену културу наш живот поприма достојанство људског света.

ХРОМИ
ХРОМИ
Владимир Вучковић
прво издање, 2021, 13,5 х 20 цм, 184 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2728-0
660,00 РСД
495,00 РСД

ЈУЖНО ОСЕНТAНА ПРОЗА

О „јужно осентаном приповедаштву“ писало се и говорило често поводом Боре Станковића и Стевана Сремца, којима се, новијим одобом, прикључују Саша Хаџи Танчић и Дејан Стојиљковић, али је увек остајала приметна недореченост како у дефинисању појма, тако и у погледу просторно-временског оквира, у књижевноисторијском смислу, у којем се ауторско приповедање кристалише и развија не само као прозни род и магистрални књижевни правац него и као локална потпора једној од „царских области“ на прозној мапи српске културе, у најширем

идентитетском значењу.

Спремност за „учитавање“ Суве планине и Заплања, као књижевно осењеног предела, поискава се и од оних читалаца који баш и не маре за књижевну географију, подразумевајући и слабу упућеност преовлађујуће већине савремених читалаца у питања књижевног сродништва на први поглед несродних писаца и њихових наратива.

Стиче се чврст утисак да магнетна игла на књижевном компасу Владимира Вучковића смирује своје потитравање управо понад Заплања, бајковитог предела око Суве планине, успостављајући нову књижевну област, омеђену Вучковићевим увидима са завичајних осматрачница, чему даје следства и кратак роман Хроми, повест о убијеној души чије се исијавање распростире по читавом свету, који, као Свет, у сопствену сенку канда залази. Разумевајући Заплањске приче (2019) истог аутора као легло будућих романа, напомињемо да између Вучковићевог књижeвног завичаја и читалачке спремности на ново, несвакидашње читалачко путовање нема „даљине“ која би такву „туру“ обесхрабривала и одлагала. Нема ни очекиване „језичке удаљености“ која би

поискавала употребу речника мање познатих речи и израза. Локалну боју Вучковић постиже језиком који је у живој употреби.

 О Видовдану, у Лајковцу, 2021. године

Радован Бели Марковић

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС