ПРАВНА БИБЛИОТЕКА

Правда се правом установљава, али право се не може користити ако се не познаје. Руковођени просветитељском мисијом очувања правне традиције и уздизања правне културе, својим читаоцима подарили смо издања у којима се откривају значење и смисао права и правде.

Правна библиотека обухвата разнородне гране права и испуњава очекивања корисника различитих правних занимања. Премда се водећи правни стручњаци потписују као наши аутори, Службени гласник је окупио и младе сараднике који ће новим пројектима тек обрадовати правну јавност.

Значајну целину у оквиру Библиотеке чине саиздања са угледним факултетима и институцијама: Правним факултетом Универзитета у Београду, Правним факултетом Универзитета Унион, Уставним судом, министарствима Владе Републике Србије... – уџбеници, монографије, зборници и др.

Правна библиотека_о библиотеци
Правна библиотека
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Мијодраг Радојевић / Ранији уредници: Јовица Тркуља, Танасије Маринковић
Затвори
Едиција ВЛАДАВИНА ПРАВА

УРЕДНИЦИ: Мијодраг Радојевић / Ранији уредници: Јовица Тркуља, Танасије Маринковић


Избором тема и квалитетом њихове научне обраде и презентације, ова едиција скреће пажњу на најважнија правна питања и проблеме из области правних наука. У складу с њеним називом објављујујемо дела из области теорије права, филозофије права и упоредног права која доприносе унапређивању наше правне и политичке културе. Њен циљ је да се правничкој и широј јавности приближе ставови и резултати истраживања савремених теоретичара и истраживача у правној науци. Сврха ове едиције jeсте и упознавање са страним правним системима, посебно из подручја Европске уније.


КРИВИЧНА ДЕЛА НЕПРАВОГ НЕЧИЊЕЊА
КРИВИЧНА ДЕЛА НЕПРАВОГ НЕЧИЊЕЊА
Игор Вуковић
прво издање, 2021, 16 х 24 цм, 440 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2600-9
2.750,00 РСД
2.338,00 РСД

Кривичноправним нормама грађанима се по правилу намећу одређене забране: да убију, украду или учине какво друго злодело. Само изузетно њима се налажу извесне заповести, чињења, која се крше вршењем тзв. омисивних деликата – кривичних дела нечињења. И међу таквим делима могу се разликовати две подгрупе. У првом случају кривично дело остварује већ пропуштање каквог дужног чињења. Ако какав случајни пролазник види другога како се дави, па, и поред могућности да му без посебних ризика по себе помогне, то пропусти, одговараће за своје непружање помоћи. Како га, међутим, он у воду није гурнуо, њему се по правилу неће моћи приписати евентуална смрт дављеника, већ само пропуштање властите дужности да пружи помоћ лицу које се налази у непосредној опасности за живот. С друге стране, ако исту дужност пропусти родитељ у односу на своје дете, родитељу ће се моћи приписати не само пропуштање дужног чињења већ, ако наступи, и дететова смрт. Ова дела, тзв. неправог нечињења, подразумевају, дакле, одговорност за последицу коју носе нарочити субјекти, тзв. гаранти. Која су све то лица и под којим условима гаранти представља једно од најсложенијих питања кривичноправне догматике, и предмет ове расправе.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2022 — Службени гласник РС