ПРАВНА БИБЛИОТЕКА

Правда се правом установљава, али право се не може користити ако се не познаје. Руковођени просветитељском мисијом очувања правне традиције и уздизања правне културе, својим читаоцима подарили смо издања у којима се откривају значење и смисао права и правде.

Правна библиотека обухвата разнородне гране права и испуњава очекивања корисника различитих правних занимања. Премда се водећи правни стручњаци потписују као наши аутори, Службени гласник је окупио и младе сараднике који ће новим пројектима тек обрадовати правну јавност.

Значајну целину у оквиру Библиотеке чине саиздања са угледним факултетима и институцијама: Правним факултетом Универзитета у Београду, Правним факултетом Универзитета Унион, Уставним судом, министарствима Владе Републике Србије... – уџбеници, монографије, зборници и др.

Правна библиотека_о библиотеци
Правна библиотека
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Мијодраг Радојевић, Јовица Тркуља, Танасије Маринковић (од јануара 2012. до фебруара 2013)
Затвори
Едиција ВЛАДАВИНА ПРАВА

УРЕДНИЦИ: Мијодраг Радојевић, Јовица Тркуља, Танасије Маринковић (од јануара 2012. до фебруара 2013)


Избором тема и квалитетом њихове научне обраде и презентације, ова едиција скреће пажњу на најважнија правна питања и проблеме из области правних наука. У складу с њеним називом објављујујемо дела из области теорије права, филозофије права и упоредног права која доприносе унапређивању наше правне и политичке културе. Њен циљ је да се правничкој и широј јавности приближе ставови и резултати истраживања савремених теоретичара и истраживача у правној науци. Сврха ове едиције jeсте и упознавање са страним правним системима, посебно из подручја Европске уније.


МЕДИЈИ, КРИМИНАЛИТЕТ И СУДОВИ
МЕДИЈИ, КРИМИНАЛИТЕТ И СУДОВИ
Александра Илић
саиздаваштво са Факултетом безбедности Универзитета у Београду, прво издање, 2018, 16 х 24 цм, 216 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2281-0
1.540,00 РСД
1.309,00 РСД

У овој књизи истражен је однос медија и криминалитета. У оквиру овог односа прожимају се различити интереси, унутар правног оквира који јемчи важне слободе и права, као што су право на слободу изражавања, право на правично суђење (претпоставка невиности) и право на приватност. Ауторка је анализирала, у оквиру медијске конструкције криминалитета, различита теоријска полазишта о поменутом међуодносу. С обзиром на то да медијска слика криминалитета представља комбинацију стварности и фикције, размотрени су механизми настанка вести о криминалитету и њене карактеристике како би медијска слика била очишћења од слојева који скривају права значења порука које се упућују јавности. С друге стране, медијско извештавање о кривичним догађајима може ометати правилно функционисање система кривичног правосуђа. То је један од најважнијих разлога због којег су анализиране последице неодговарајуће медијске слике, попут повреде претпоставке невиности, чиме се доводи у питање остваривање права на правично вођење кривичног поступка. При томе, пажња је посвећена важности новинарског позива у савременом друштву и значај права на слободу извештавања за владавину права, па је у овој монографији анализирана неопходност проналажења одговарајуће сразмере између поменутих захтева.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС