ПРАВНА БИБЛИОТЕКА

Правда се правом установљава, али право се не може користити ако се не познаје. Руковођени просветитељском мисијом очувања правне традиције и уздизања правне културе, својим читаоцима подарили смо издања у којима се откривају значење и смисао права и правде.

Правна библиотека обухвата разнородне гране права и испуњава очекивања корисника различитих правних занимања. Премда се водећи правни стручњаци потписују као наши аутори, Службени гласник је окупио и младе сараднике који ће новим пројектима тек обрадовати правну јавност.

Значајну целину у оквиру Библиотеке чине саиздања са угледним факултетима и институцијама: Правним факултетом Универзитета у Београду, Правним факултетом Универзитета Унион, Уставним судом, министарствима Владе Републике Србије... – уџбеници, монографије, зборници и др.

Правна библиотека_о библиотеци
Правна библиотека
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Мијодраг Радојевић / Ранији уредници: Јовица Тркуља, Танасије Маринковић
Затвори
Едиција ВЛАДАВИНА ПРАВА

УРЕДНИЦИ: Мијодраг Радојевић / Ранији уредници: Јовица Тркуља, Танасије Маринковић


Избором тема и квалитетом њихове научне обраде и презентације, ова едиција скреће пажњу на најважнија правна питања и проблеме из области правних наука. У складу с њеним називом објављујујемо дела из области теорије права, филозофије права и упоредног права која доприносе унапређивању наше правне и политичке културе. Њен циљ је да се правничкој и широј јавности приближе ставови и резултати истраживања савремених теоретичара и истраживача у правној науци. Сврха ове едиције jeсте и упознавање са страним правним системима, посебно из подручја Европске уније.


ОГЛЕДИ ИЗ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈЕ И ФИЛОЗОФИЈЕ
ОГЛЕДИ ИЗ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈЕ И ФИЛОЗОФИЈЕ
Херберт Харт
превела Сања Степановић Тодоровић, саиздаваштво са Правним факултетом Универзитета у Београду, прво издање, 2015, 15 х 24 цм, 440 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1901-8
2.310,00 РСД
1.964,00 РСД

Објављивањем овог дела наставља се представљање научног опуса Херберта Харта једног од најзначајнијих теоретичара права у другој половини прошлог века.

У Хартовим огледима представљене су основне теме његове теорије: порицање нужне везе између морала и права; тезе да право у многим случајевима остаје „немо“, да судови у том међупростору врше ограничену институционалну законодавну власт, тј. дискрецију; улога правних принципа (тј. улога аналогије по којој вршење те дискреције мора бити у складу са основним принципима на којима почива дотични правни систем); теза о постојању централних и периферних случајева на које се нека правна норма примењује итд. Дакле, то су есеји у којима се очитује оно специфично Хартово позиционирање између крајности Дворкинове теорије права утемељене у моралу и тоталног редукционизма скандинавског реализма који одбацује као бесмислене све моралне судове у праву. То је међупростор између „племенитог сна“ и „кошмара“, како их Харт назива.

Херберт Харт (1907–1992), британски правни филозоф, представник је правног позитивизма. Његово најзначајније дело Појам права (The Concept of Law) сматра се „класичним делом филозофске јуриспруденције“. Превод трећег издања овог дела Службени гласник и Правни факултет објавили су 2013. године.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2022 — Службени гласник РС