ПРАВНА БИБЛИОТЕКА

Правда се правом установљава, али право се не може користити ако се не познаје. Руковођени просветитељском мисијом очувања правне традиције и уздизања правне културе, својим читаоцима подарили смо издања у којима се откривају значење и смисао права и правде.

Правна библиотека обухвата разнородне гране права и испуњава очекивања корисника различитих правних занимања. Премда се водећи правни стручњаци потписују као наши аутори, Службени гласник је окупио и младе сараднике који ће новим пројектима тек обрадовати правну јавност.

Значајну целину у оквиру Библиотеке чине саиздања са угледним факултетима и институцијама: Правним факултетом Универзитета у Београду, Правним факултетом Универзитета Унион, Уставним судом, министарствима Владе Републике Србије... – уџбеници, монографије, зборници и др.

Правна библиотека_о библиотеци
Правна библиотека
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Мијодраг Радојевић, Јовица Тркуља, Танасије Маринковић (од јануара 2012. до фебруара 2013)
Затвори
Едиција ВЛАДАВИНА ПРАВА

УРЕДНИЦИ: Мијодраг Радојевић, Јовица Тркуља, Танасије Маринковић (од јануара 2012. до фебруара 2013)


Избором тема и квалитетом њихове научне обраде и презентације, ова едиција скреће пажњу на најважнија правна питања и проблеме из области правних наука. У складу с њеним називом објављујујемо дела из области теорије права, филозофије права и упоредног права која доприносе унапређивању наше правне и политичке културе. Њен циљ је да се правничкој и широј јавности приближе ставови и резултати истраживања савремених теоретичара и истраживача у правној науци. Сврха ове едиције jeсте и упознавање са страним правним системима, посебно из подручја Европске уније.


ПРОМЕНА ДУЖНИКА
ПРОМЕНА ДУЖНИКА
Марија Караникић Мирић
прво издање, 2017, 16 x 24 цм, 200 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2035-9
660,00 РСД
495,00 РСД

Домаћа правна теорија до сада није поклонила довољно пажње вољној промени дужника, иако се ради о једном практички важном и теоријски провокативном грађанскоправном институту. Ова књига садржи продубљену теоријску, компаративну, историјску и догматичку анализу правних механизама којима се постиже промена личности односно повећање броја личности на пасивној страни у облигацији, при чему сама облигација задржава свој идентитет. Ауторка приказује мукотрпан историјски развој идеје да обавеза може да се одвоји од личности дужника, то јест да идентитет дужника није одређујуће својство облигације.

Правни системи који су се у материји промене дужника развијали под утицајем француског грађанског кодекса, начелно не прихватају да промена личности која дугује може да се изведе тако да облигација сачува идентитет. Насупрот томе, правни системи који су се развијали под утицајем пандектне традиције прихватају да промена дужника не мора да угаси облигацију. Они познају преузимање дуга као аутономну установу грађанског права. Међу њих спадају и сви правни системи који баштине југословенски Закон о облигационим односима.

Ауторка детаљно анализира различите правне механизме којима се постиже персонална промена на дужничкој страни у облигацији, као и бројне установе које служе за постизање приближних правних последица у системима у којима се сматра да је дуг инхерентно непреносив. Читаоце који се баве теоријом грађанског права посебно ће занимати делови ове књиге који се односе на сложену теоријску расправу о (не)преносивости дугова која већ дуже од једног века траје у француској правној доктрини, као и разлози због којих је 2016. године француски законодавац коначно попустио и посебно уредио један облик вољне промене личности која дугује. Читаоце који се баве праксом посебно ће интересовати детаљна анализа домаћих правила о преузимању дуга и приступању дугу, те њихово разграничење од јемства, новације и уговора у корист трећег.

„У питању је вредна студија, о важном питању, која и тематиком и начином обраде обогаћује нашу правну литературу. Она би сигурно била запажено дело и у правној литератури држава у којима су традиција и актуелна правна продукција знатно богатији од наше. Ради се о монографији која је хвале вредна, каква се и очекивала од истраживача попут проф. др Марије Караникић Мирић, која је овом књигом још једном потврдила да је заслужено признат и хваљен представник београдске школе грађанског права.“

Из Предговора др Драгора Хибера, редовног професора Правног факултета Универзитета у Београду

Марија Караникић Мирић је ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду за ужу научну област Грађанско право. Објављује радове у области облигационог и потрошачког права. Основне студије је завршила на Правном факултету Универзитета у Београду, последипломске студије на Правном факултету Универзитета Дјук у Сједињеним Америчким Државама, а докторску дисертацију на тему Кривица као основ вануговорне грађанскоправне одговорности одбранила је с одликом на Правном факултету Универзитета у Београду. Стручно се усавршавала на Тринити колеџу Универзитета Оксфорд, Макс Планк институту за упоредно и међународно приватно право у Хамбургу, Институту за европско одштетно право у Бечу и Институту за политичке студије у Паризу.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС