Ова монографија представља анализу правила Бечке конвенције која се чине најзначајним са становишта Закона о облигационим односима. Реч је о решењима која се односе на област примене Конвенције, тумачење Конвенције, као и о одредбама Конвенције релевантним за правна средства у случају повреде уговора. Аутор је поменута решења анализирао користећи ставове правне доктрине и судске праксе. Свако од анализираних правила садржи компаративни осврт на релевантно решење Закона о облигационим односима.
Монографија је значајна јер доприноси правилној примени Бечке конвенције у домаћем праву и унификацији уговорног права. Књига може послужити српском законодавцу и у одређивању општег правца евентуалних реформи српског законодавства у области уговорног права.