Стогодишњицу рођења српског писца Меше Селимовића Гласник је обeлежио у понедељак, 26. априла, у Римској дворани Библиотеке града Београда, представивши две књиге: Дервишева кобна птица Радована Поповића и Дервиш или човек, живот и смрт Надије Реброње.

О издањима су том приликом говорили Надија Реброња, Петар Арбутина и Гордана Милосављевић-Стојановић.

Радован Поповић познат је нашој јавности као аутор биографских књига наших најпознатијих писаца, међу којима је и Меша Селимовић. Дервишева кобна птица успешно испуњава празнине у нашој књижевној историографији, које живот и дело писца приближавају читаоцу. Поповић је истражио мноштво архива, „ископао“ непознато и невидљиво, што су деценије сакриле, и представио Селимовића потпуније и присније од других.

„Ова збирка као да је створена за оне који треба да савладају Мешине романе“, написао је о књизи Дервишева кобна птица Радослав Братић.    

Вероватно једно од најсложенијих и најслојевитијих дела послератне српске књижевности, роман Дервиш и смрт, сублимише све квалитативне доминате Селимовићевог рукописа. Дервиш и смрт је универзална парадигма о добру и злу, слободи и тоталитарним системима, о дијалектици и устројству друштва и положају мислећег човека у њему. Али свако досадашње тумачење остајало је углавном унутар једног критичког дискурса који се завршавао хуманистичким аспектима или социо-антрополошком сликом.

Надија Реброња у студији Дервиш или човек, живот и смрт (Религијски подтекст романа Дервиш и смрт Меше Селимовића) одлази корак даље ка митским и имагинативним просторима исламског веровања и свете књиге Куран, поредећи древна предања и границе пишчеве слободе, тражећи и налазећи кључеве догматске свести, али и минуциозних Селимовићевих карактеролошких нијансирања ликова.

Петар Арбутина је оценио да Надија Реброња „долазећи до занимљивих и необичних увида и паралелизама, у исламу као и у другим религијама, успоставља праву меру односа, преплитања и узајамне инспиративности две књиге – највеће књиге ислама и једног од највећих романа 20. века“.