У Клубу – књижари – галерији Гласник je у четвртак 17. марта, представљено треће, допуњено издање књиге Тито – Феномен 20. века Пере Симића, у издању Гласника.

О допуњеном издању књиге која је за непуних осам месеци објављена на језицима свих народа бивше Југославије у тиражу од 57.000 примерака, говорили су, поред аутора, директор и главни и одговорни уредник Гласника Слободан Гавриловић и Срђан Цветковић.

На представљању књиге речено је да је Симић „брозолог“ који је Тита наметнуо као феномен 20. века и да је постигао успех који може да се пореди само са Титовом биографијом коју је написао Владимир Дедијер.

Симић је до сада објавио четири различита прегледа његовог живота. У овом, најновијем, има 80 страна више него у претходном и око 500 нових чињеница.

Полазећи од констатације да доживотни председник СФРЈ, самопрокламовани маршал и врховни командант ЈНА Јосип Броз Тито и данас привлачи неподељену пажњу јавности, Цветковић је рекао да постоје три најважнија разлога за тај феномен.

Тито је, казао је он, играо важну улогу на глобалном плану и утицао на процесе који су се одвијали у региону, али и у свету, а други разлог који интригира читаоце је његова бурна, богата и још увек нерасветљена биографија и његов утицај на збивања која су уследила после његове смрти.

Према оцени Цветковића, књига је, пре свега, базирана на архивској грађи и има документарни карактер, али пошто је аутор искусни новинар, веома је питко и занимљиво писана.

„Ово дело пружа могућност да се поведе дијалог који би расветлио нека уврежена мишљења о Титу, без претензија да доноси судове и коначне одговоре“, рекао је Цветковић.

Одговор до кога читалац може да дође, сматра Цветковић, на основу Симићевог дела, јесте тај да је главна покретачка снага у Титовом животу била жеља и воља за влашћу којој је подредио све, служећи јој и уживајући у њој.

Слободан Гавриловић је скренуо пажњу будућим читаоцима на више веома занимљивих, али и важних нових података које је аутор унео у ново издање, показујући до које мере је Тито био вешт интригант, који није бирао средства да би постигао циљ коме је тежио.

Гавриловић, тако, наводи да је држава банкротирала 1979, али да се све то маскирало, не само до Титове смрти, већ и наредних десет година.

Симић, који је такође најавио да већ прикупља нову грађу да допуни следеће издање Титове биографије, рекао је да му је од почетка рада идеја водиља била да трага за непознатим или мање познатим чињеницама, које би осветлиле Титов лик и дело што објективније.

Погледајте видео материјал