БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА

Библиотека Друштво и наука обухвата неколико едиција. У њој се објављују дела из области социјалне и политичке мисли и широког поља друштвених и хуманистичких наука: антропологије, етнологије, медијских студија, историје, културологије, политикологије, примењене етике, психологије и социологије.

Друштво и наука
Друштво и наука
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Славиша Орловић (актуелни уредник), Илија Вујачић (од 2005. до јула 2013)│Остали уредници едиција: Петар В. Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић, Јово Вукелић, Зорица Видовић Паскаш, Тања Мишчевић (од октобра 2008. до 2012), Бошко Мијатовић (од септембра 2008. до 2013), Радован Биговић (1956–2012) – (уредник од 2008. до маја 2012)
Затвори
Едиција ЕВРОПА — БАЛКАН

УРЕДНИК: Илија Вујачић (од јула 2005. до краја јуна 2013)


Дела значајна за историју и друштва Европе, дела која се баве односом Балкана и остатка Европе, као и историјом и друштвима Балкана. Избором тема и квалитетом научне обраде и презентације скреће се пажња на нека од најважнијих питања политичке, привредне и културне историје и историје идеја, која су многоструко утицала на токове европске историје.


ИСТОРИЈА ЕВРОПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА
ИСТОРИЈА ЕВРОПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА
ИСТОРИЈА ЕВРОПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА
ИСТОРИЈА ЕВРОПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА
ИСТОРИЈА ЕВРОПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА
ИСТОРИЈА ЕВРОПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА
ИСТОРИЈА ЕВРОПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА
ИСТОРИЈА ЕВРОПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА
ИСТОРИЈА ЕВРОПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА
Главне теме у појединачним приказима
Приредио Петер Динцелбахер
саиздаваштво са ЦИД-ом, превео Бранимир Живојиновић, прво издање, 2009, 15 х 23 цм, 552 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0367-3
1.403,00 РСД
330,00 РСД

„Не же­ле­ћи да ову књи­гу у би­ло че­му пре­це­њу­је­мо, ипак се сме­мо на­да­ти да она на свом под­руч­ју има пи­о­нир­ску уло­гу. Европ­ска исто­ри­ја мен­та­ли­те­та од Ан­ти­ке па до на­ших да­на до са­да ни­је по­сто­ја­ла – за раз­ли­ку, ре­ци­мо, од сто­ти­на по­ли­тич­ких и де­се­ти­на при­вред­них исто­ри­ја. О де­фи­ни­ци­ји исто­ри­је мен­та­ли­те­та и о ње­ном по­ло­жа­ју у окви­ру исто­риј­ске на­у­ке би­ће ви­ше ре­чи у члан­ку ко­ји се на­до­ве­зу­је на пред­го­вор. Ов­де ће­мо са­мо на­ве­сти ње­но те­жиш­те: исто­ри­ја мен­та­ли­те­та усред­сре­ђу­је се на све­сне, а на­ро­чи­то на не­све­сне во­де­ће иде­је на осно­ву ко­јих љу­ди, на на­чин ти­пи­чан за да­ту епо­ху, раз­ви­ја­ју пред­ста­ве пре­ма ко­ји­ма осе­ћа­ју, пре­ма ко­ји­ма де­ла­ју. Она пи­та о со­ци­јал­ном зна­њу од­ре­ђе­них исто­риј­ских ко­лек­ти­ва и ис­пи­ту­је ме­ња­ње ког­ни­тив­них на­чи­на и пред­став­них све­то­ва ко­ји у сва­кој да­тој епо­хи обе­ле­жа­ва­ју исто­риј­ско би­ће на ин­тер­су­бјек­тив­ној рав­ни...“ (Петер Динцелбахер)

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС