У књизи Свет без господара, аутор покушава да одговори на многобројна и судбинска питања са којима се човечанство сучељава на смени два миленијума, а да је мало ко сигуран и способан да каже куда ће се запутити свет, разапет као на крсту: запад – исток, север – југ, богати и сиромашни, јаки и немоћни… У обимној, документованој и надахнутој анализи нашег времена, Пудар се латио ђаволски тешког посла да одговори на нека од тих питања, да укаже на дилеме и трендове који муче данашњи свет. Као ретко ко, поготово на нашој публицистичкој арени, Пудар је у књизи на дубоко аналитичан начин ушао у муке, ризике и наде савременог човечанства.
Свет у којем живимо, каже он, није добар свет. Пун је страха, неправде, сиромаштва и неизвесности. Сви мисле да га треба мењати. Али, како? Једино знање и космополитизам, а не никако политика, идеологија, бомбе и вере, могу да крче пут просперитета модерног друштва. Наша планета је смртна, у опасности је њен опстанак, њено здравље, њено богатство, њени људи. Њој не прети божја апокалипса, ни нуклеарно самоубиство. Планети прети човек. Албер Ками би рекао: „Дошло је време да спасавамо, а не да мењамо свет“.
Када читалац стигне до последње странице ове књиге и затвори њене корице, неће му бити пријатно, а још мање ће осетити олакшање. Слика света коју нам је тако свеобухватно и дубински предочио Пудар неће никог обрадовати, нити га учинити равнодушним. Неимарски и рушилачки геније човека, таман када је поверовао да је загосподарио природом и освојио техничке вештине за бољи живот људи, довео је у питање и планету Земљу и срећан живот на њој. Данас су се пред човечанством, као никада у његовој историји, испречили судбински изазови његове будућности. Човек је у стању, рекао би аутор, да као и увек у историји, из тог лавиринта изађе као победник. То 21. век од њега очекује. (Борислав Лалић)
