БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА

Библиотека Друштво и наука обухвата неколико едиција. У њој се објављују дела из области социјалне и политичке мисли и широког поља друштвених и хуманистичких наука: антропологије, етнологије, медијских студија, историје, културологије, политикологије, примењене етике, психологије и социологије.

Друштво и наука
Друштво и наука
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Славиша Орловић (актуелни уредник), Илија Вујачић (од 2005. до јула 2013)│Остали уредници едиција: Петар В. Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић, Јово Вукелић, Зорица Видовић Паскаш, Тања Мишчевић (од октобра 2008. до 2012), Бошко Мијатовић (од септембра 2008. до 2013), Радован Биговић (1956–2012) – (уредник од 2008. до маја 2012)
Затвори
Едиција НАЧЕЛА ПОЛИТИКЕ

УРЕДНИК: Илија Вујачић (од јула 2005. до краја јуна 2013), Зорица Видовић Паскаш


Дела из области политичке филозофије, политичке социологије и емпиријске политичке науке. Едиција је посвећена првенствено оним делима домаћих и страних аутора која одражавају и реафирмишу чврсту везу између нормативних принципа и политичког деловања и обнављају покидане везе између нормативне и емпиријске политичке науке.


РАСПРАВА О ПРОСВЕТИТЕЉСТВУ, ЛИБЕРАЛИЗМУ И НАЦИОНАЛИЗМУ У ПРУСИЈИ, књига 2
РАСПРАВА О ПРОСВЕТИТЕЉСТВУ, ЛИБЕРАЛИЗМУ И НАЦИОНАЛИЗМУ У ПРУСИЈИ, књига 2
РАСПРАВА О ПРОСВЕТИТЕЉСТВУ, ЛИБЕРАЛИЗМУ И НАЦИОНАЛИЗМУ У ПРУСИЈИ, књига 2
Апорије просвећеног апсолутизма Фридриха II
Александар Молнар
саиздаваштво са Институтом за филозофију и друштвену теорију, прво издање, 2011, 15 х 23 цм, 152 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1132-6
440,00 РСД
374,00 РСД

Друга књига Расправе о просветитељству, либерализму и национализму Александра Молнара бави се значајем Фридриха II Хоенцолерна за просветитељски покрет у Европи, Немачкој и, посебно, Прусији. Иако често слављен као највећи владар-филозоф, Фридрих ИИ заправо то никада није био: његова склоност ка филозофији оштро је била одвојена од владарских обавеза. Самим тим, његова филозофска отвореност ка просветитељству није се нужно пресликавала на његову владавину. Био је просвећени апсолутни владар, али за ту квалификацију није био релевантан његов политичко-филозофски опус, него искључиво противречна владарска пракса, у којој су се просветитељске идеје најтешње преплитале с немилосрдним постулатима теорије државног резона. Молнаров закључак је отуда да је Фридрих ИИ не само одлучујуће обликовао пруско просветитељство него је посејао клице његове пропасти, рехабилитујући теорију државног резона која је већ у наредној генерацији постала независна од оних просветитељских покрова у које ју је он завијао (почев од списа Побијање Макијавелијевог Владара) и која је у национализму нашла своје ново утемељење.

Александар Молнар (1963) редовни је професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Предаје Историју политичких и социјалних теорија, Класичне социолошке теорије и Увод у социологију музике. Објавио је више књига, међу којима су Расправа о демократској уставној држави (у пет томова, 2001–2006), Опроштај од просветитељске идеје уставотворне скупштине (2008) и Сунце мита и дугачка сенка Карла Шмита.

 

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС