Живимо у свету у коме је лако произвести а тешко продати. Продаја, која је циљ сваке трговине и производње, све је разуђенија и све компликованија. Уосталом, она је коначна сврха сваког бизниса. У моралном смислу, све ово не би требало да је проблем, барем не на слободном тржишту које карактерише, или би требало да карактерише, слободан однос купаца и продаваца који своје одлуке доносе без икакве присиле и са прецизним знањем о томе шта раде. Конкуренција би требало да обезбеди да обе стране добију максимум онога што желе – продавци највише, а купци најниже цене. У овој идеалној слици цена је „истинита“ мера вредности и не производи морални проблем.
Међутим, конкуренција прави монопол који може да диктира цене које више неће бити слободне, а купац, без обзира на то што је све компетентнији, постаје објект најразличитијих притисака, манипулација и превара. Тржишни механизми су компликовани, често непрегледни и нетранспарентни да би могли лако да се контролишу; понуда може постати неодољива на разне начине од којих многи скривају уцену; информисање може прерасти у убеђивање, а оно у присилу и/или патернализам. И заиста, рекламе су све агресивније и све заводљивије, оглашавање постаје развијена наука, а питања шта је купцима потребно све чешће се повлаче у запећак. У таквој ситуацији потреба за регулацијом пракси продаје такође постаје све очигледнија. Али, исправна регулација треба да буде заснована на правичним и морално исправним премисама, што повлачи потребу за темељном и квалитетном етичком анализом маркетинга. Предмет маркетиншке етике, као и предмет ове књиге, јесте таква, темељна и квалитетна етичка анализа маркетинга и свих главних моралних проблема који се у њему појављују: искоришћавање људских слабости, таргетирање слабих и рањивих (деце, младих, старих, људи са посебним потребама), масовни маркетинг, производња жеље за непотребним, сублиминално оглашавање, монополисање рекламног простора, неравноправна дистрибуција утицаја, разне врсте корупције у маркетингу и тако даље.
Професор др Јован Бабић
